"Rat kreće, ti klinac": Milan Vasić o Kosovu i susretu sa UČK

Poznati glumac gostovao je u emisiji "Preživeli" kod kolege Milana Kalinića i tom prilikom govorio o jednom sećanju sa Kosova. On je prvi put u javnosti izneo kako je izgledao susret sa UČK.

- To se desilo negde između 1997. i 1998. godine, samo taj događaj pamtim, ništa pre i posle toga. Pre toga je bio neki period kada Albanci nisu uopšte izlazili napolje, bilo je strašno. Prosto znaš da je komšija u stanu, a zavesa se ne pomera nijednog trenutka. Mi Srbi smo drugačiji, mi bi bar malo virnuli, ali oni nisu takvi i to je disciplina. I onda si shvatio da nešto nije u redu - prisetio se Milan i nastavio:- Prijatelj sa kojim sam trenirao fudbal me zamolio, pošto sam imao Jugića, da odemo do Vranja da kupi naftu za kosilicu za travu. Krećemo ka Vranju i prvo albansko selo kroz koje prolazim, Koretin, kako dolazim do izlaska iz sela, kolona sa obe strane stoji i ljudi u crnoj sa znacima UČK, maskirani sa maskama i mitraljezima u rukama stoje pored. U tom trenutku kolena već ne osećam. To je prvi dan da se pojavio UČK, znači nije ga bilo na celom Kosovu do tad. Bio sam mlad i ‘ajde što sam se uplašio što stoje ljudi sa puškama i sprovode ljude, nego što vidim da ispred mene tuku dečka koji je kondukter u autobusu i koji igra fudbal sa mnom. Prosto, znam dečka i gledam kako maltretiraju njega ali i ljude koje izvlače iz autobusa. E, onda već ni kolena ne osećam, već mi je telo apsolutno celo odsečeno, osećam ozbiljan strah jer ispred vas uzmu i odvedu čoveka - dodao je glumac.- Toliko sam bio uplašen da čak ni sa drugom u kolima nisam prozborio ni jednu reč, čak ga se ni ne sećam da je bio pored mene. Dolazim na red i igrom slučaja se dešava da je moja registracija PR (Priština), a tad nije bilo da znaš iz kog dela Kosova si, pa da l’ si Srbin ili Albanac. U tom trenutku se dešava nešto što ne mogu da objasnim, to stalno ponavljam sebi i nije mi jasno. Prilazi mi čovek sa fantomkom, u uniformi, a u ruci drži pušku, a ja mahinalno podignem ruku i pozdravim ga. On pogleda registraciju i onako puškom mi pokaže produži dalje. Ja tu ruku nisam svesno podigao i kao 'daj da odglumim njemu ćao', ne. Prosto ne znam šta se dogodilo. Mi smo do Vranja putovali tako da se i dan danas ne sećam apsolutno ničega, ne znam ni da l’ smo kupili tu naftu. Toliko kad se uplašis nečega, to nije kao neko sa štapom te čeka, to su ljudi koji tamo maltretiraju neke ljude, rat bre kreće, vojska je tu, a ti si klinac od 18 godina - ispričao je Vasić.