Kiki Lesendrić o studentima: Dolazi ciklus pameti i poštenja

Mnogi su se iznenadili kada su na velikom studentskom protestu u Kragujevcu videli Zorana Kikija Lesandrića sa crvenom beretkom na glavi. Bio je tamo, kaže, jer studentski glas sluša oduvek, snažno podržava njihove zahteve i smatra da su oni ti koji treba da biraju kakvu zemlju žele jer će za vrlo kratko vreme postati ljudi koji će biti stubovi našeg društva.

- Taj dan ću pamtiti do kraja života. Bio je zimski dan, prošli smo kroz ceo Kragujevac i videli smo studente, ljude i ta emocija koju smo videli i doživeli ne može da se opiše. Ljudi su plakali, mahali, učinili su da sve bude tako specifično. Takvu uzvišenu atmosferu nisam skoro doživeo. Građani iz svih krajeva Srbije su došli tamo s ciljem. A studenti, oni su bili umorni, pešačili su iz različitih krajeva, ali ta njihova snaga je bila neverovatna. Podsetili su me na onu veličanstvenu generaciju 1914 – 1918. koja se tada žrtvovala za svoju zemlju, bespogovorno i koja je uložila nadčovečanske napore da preživi. I preživeli su“, rekao je u emisiji - Zoran Kiki Lesendrić.

Navodi da je atmosfera bila takva da ga je podsetila na taj duh predaka, o kojima je slušao od svojih predaka, a za koju smatra da smo tokom godina zaboravili. Lesendrić kaže i da to potvrđuje želja studenata da budu tu, da pokažu svoj stav – jasno i glasno.

- Vi kada vidite njihove redare, oni svoj posao rade fenomenalno, kao da su to radili već 50 god. Studenti su toliko sinhronizovani, svi fenomenalno funkcionišu, tamo nema gladnih, ostavljenih, pokislih. Oni znaju da trpe i svima nam pokazuju da moramo i mi da trpimo, i da pokažemo solidarnost s njima. Ja njih podržavam oduvek, podržavam njihove zahteve i za mene je studentski glas zakon - kaže on.

Ističe da mladi imaju dovoljno hrabrosti, vizije, pametni, da uče i crpe iskustva i znanja iz prošlosti i da zbog toga uvek sluša njihov glas.

- Kasnije svi u nekom trenutku odrastemo i postajemo skloni kompromisima. Ali kada si student, onda si najeruptivniji. Sviđa mi se što ne pregovaraju, ispostavili su zahteve i traže da budu ispunjeni. I svima je sve jasno. Mi, baš kao i oni, želimo da živimo u lepoj i mirnoj zemlji, i ova zemlja je njihova zemlja, a mi smo tu sada da ih pratimo. Kohezija među njima je takva da uprkos tome što su odmereni i tihi, njihova ljubav i razumevanje se glasno čuju. I zato, druga strana ne sme da ih naziva izdajnicima - poručuje Lesendrić.

"Svaki ciklus ima svoj krug, a sad dolazi krug pameti i poštenja"

Zoran Kiki Lesendrić podseća da je čitav svoj život bio podrška mladim ljudima i svima koji su se borili za pravednije društvo.

- Kada sam pisao pesmu ne veruj u idole, bile su ’80-te i restrikcije svega. Ali se u to vreme osećao miris nekih promena. Tito je umro, bili smo svesni da će se nešto desiti ali nismo znali šta. Ali su te 1980. i dalje bile otvorene i donele su nam malo Jugoslovensko zajedništvo, a koje se svake naredne godine lagano raspadalo. I to zajedništvo, u to vreme, uzimali su nam i svi političari svako iz svog ćoška, i to je ta klica nacionalizma koja je posejana i koja traje i dan danas u svim republikama na različite načine. To je ono što je jedan običan, lep građanski svet mog detinjstva uništilo. U to vreme građanska klasa je bila uvažavana, imali su velika prava i svoju reč, a ona se njihova reč izgubila u raspadu, u ratovima - navodi on.

Ističe da je to vreme bilo izuzetno kobno i da su tada počinju svi problemi na prostorima SFRJ.

 - Na najvažna mesta dolaze ljudi koji nisu najpametniji. Dolaze ljudi, koji svojim temperamentom koji nije primeren građanskom društvu, zauzimaju mesta pametnima. I počinje ta negativna selekcija, sve počinje da se meša. I malo, po malo, od dobrog društva postajemo zavisni od malog broja ljudi koji ne zaslužuju da budu na mestima gde jesu. Režim Slobodana Miloševića nas je dokosurio i tada smo propustili da budemo deo Evrope. Ta negativna selekcija je rezultirala time da imamo ovo što imamo danas. Da čovek koji nema školu, nije vaspitan, neotesan je, bude predsednik, direktor, šta god. Takvi ljudi ne smeju da budu na takvim mestima jer onda pametniji ljudi izgube nadu i počnu da se sklanjaju. Ali svaki ciklus ima svoj krug. Evo sada se pametniji ne sklanjaju. Ne znam kako će se sve završiti ali, čini mi, da sada dolazi krug pameti i poštenja. Jer, ne treba ti mnogo da bi bio srećan, ne moraš zbog sreće biti gramziv - ispričao je.

 Komentarišući ko je sve podržao studentske proteste, smatra da javne ličnosti imaju odgovornost da treba da kažu šta misle.

- I oni koji vole predsednika treba to da kažu. Najgori su oni koji ćute. Ali hajde svi da kažemo pa da vidimo šta je najbolje za budućnost dece - naveo je on.