"Sve se osim tuge deli": Živeo za muziku, nije spavao devet dana

Ljubiša Stojanović Louis, rođen je u Leskovcu 25. juna 1952. godine. Muzikom se profesionalno bavio od 1970. godine. Nadimak je dobio kada je imao devet godina jer je uspešno izvodio pesme Luisa Armstronga.

Po završetku srednje muzičke škole upisuje Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, gde pored pevanja studira i tonski slog sa aranžiranjem i folklorom.

Bio je među prvima koji je kombinovao džez sa srpskim folklorom. Na festivalu u Knjaževcu 1971. godine osvaja prvu nagradu za moderan aranžman popularne ... "U Stambolu na Bosforu".

Prvi album pod imenom "Ne kuni me, ne ruži me, majko", koji je dostigao dijamantski tiraž i bio uspešno prodavan u Srbiji i Jugoslaviji, snimio je septembra 1980. godine.

Pop festival u Japanu mu donosi punu afirmaciju, gde u velikoj konkurenciji izvođača iz celog sveta uspeva da pobedi sa kompozicijom baziranom na folkloru jugoistočne Srbije.

Od 20. oktobra do 5. decembra 1983. godine boravi na velikoj turneji po tadašnjem SSSR-u, gde dobija brojna priznanja za kvalitet svojih interpretacija.

Ovako je govorio o tim nastupima:

- U Peterburgu smo imali sedamnaest nastupa, a na svakom nas je slušalo po trideset šest hiljada ljudi. To iskustvo ostalo mu je urezano u pamćenje kao izvor energije koju nikada pre toga nije osetio.

Tada sam osetio vrhunac emocija, kao da me neko mazi. Ispred očiju mi je bleštalo jako svetlo, nisam osećao pod, lebdeo sam, dok su mi tekle suze, a voda curila iz usta... Ništa mi nije bilo važno, i molio sam Boga da taj osećaj nikada ne prestane. Nešto slično doživeo sam nekoliko puta u životu. Muziku sam mogao da opipam, kao da je u pitanju materija. Bilo kakav orgazam je neinteresantan u poređenju sa tim. Neki moji drugari kažu da to uopšte nije bezazleno, da može da se poludi. A ja odgovaram da na ulazima švedskih psihijatrijskih klinika piše: Između nas i vas je razlika u tome što ste vi u većini.

Poznati pevač iza sebe ima dvanaest albuma, osvojio je sva postojeća domaća priznanja, a nagrade je uvek primao mirno i bez euforije.

- Prija mi život i sve što ide uz posao koji radim, čak i neispavanost. Jednom prilikom ostao sam budan devet noći i devet dana. Posle toga spavao sam četrdeset osam sati neprekidno. Inače, ne volim svađu, rasprave, prepirke. Izgradio sam svoj svet i u njemu se osećam najbolje.
Februara 1984. godine snimio je drugu ploču pod nazivom "Duda", koja dostiže platinasti tiraž, i u oktobru iste godine izbija na prvo mesto jugoslovenske liste popularnosti.

Čest učesnik humanitarnih manifestacija, a više od deceniju održava koncerte u Negotinu čiji su prihodi namenjeni deci bez roditelja. Prihod od solističkog koncerta održanog 14. januara 1985. godine odlazi za gladnu decu Etiopije.

Zvanično priznanje za začetnika etno popa dobija 1994. godine.

Tvorac je mnogobrojnih hitova među kojima su "Dunjo moja", "Sve se osim tuge deli", "Obriši suze, mala moja", "Ciganski san", "Opa, opa", "Slike u oku"... Zajedno sa srpskim bendom "Flamingosi", pobedio je na Beoviziji 2006. godine sa pesmom "Ludi letnji ples". Kako su se ređali novi albumi, tako su pristizala i nova priznanja: Zlatne plakete, Oskari popularnosti, Zlatne, Platinaste i Dijamantske ploče...

Do 2008. godine izdao je 14 albuma. Iza sebe je ostavio suprugu i šestoro dece.

Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 31. jula 2011. na magistralnom putu između Bačke Topole i Novog Sada, kod naselja Feketić.