KOJIM PRAVOM MISLIM GLAVOM: To je mogao samo Balašević (VIDEO)

Možda ne znate, ali, naravno, ovo je napisao pokojni Đorđe Balašević. Večiti sanjar i dečak iz "Nova Sada", neprevaziđeni šmeker, nostalgičar, a evo kako je poznati hit "Sedam osmina" prepevao u Skoplju i posvetio je svim bivšim zemljacima, sa prostora eks Jugoslavije. Od Vardara do Triglava.

Bude tako nekih dana
što se ko suv list duvana
pri dodiru moga dlana istrune
i zamuti mi nešto sliku
kane suza u mastiku
odsjaji mi sunca čašu ispune
i uvek jedna pesma što se ne zna
zaore mi njivu misli kao plug
a grudi postanu mi uske
osetim, ko divlje guske tuga za jug

Svud po Balkanu pala tama
drumovi su u žicama
svaka bašča granicama špartana
krijem kompas u prsima
uvek neki prolaz ima
ako brodiš po zvezdanim kartama
znam sad je kasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
al' ja nit' delim niti množim
niti se na tuđe ložim
ja sam samo malo proklet
ne pitaj čime, ma evo ga opet

Piči mi srce sedam osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skoplju
svoj na svome, milo mome
ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe

Kucao mi vrag na vrata
ratovao sam protiv rata
i silne sam gradove izgubio
stavili mi kratak lanac
sad sam samo crni stranac
tamo gde sam sanjao i ljubio
ne vredi, sve je jasno
to smo šta smo,
nikom više nije do nostalgije

ne uzimam nit' sabiram
sam zemljake odabiram
nit' sam dužan, nit' dugujem
smem li barem da tugujem

Čuvaj mi, Bože, moje zemljake
još su nam neke reči jednake
još se u istoj strofi čaše lome
milo mome
smiluj se jednom i na južnjake
čuvaj mi, Bože, moje zemljake
tuku po nama strune kao šibe
moeto libe

Srce mi piči sedam osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skoplju
svoj na svome, milo mome
ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe 

To je mogao samo Đole, da spoji sve narode, od Ljubljane, preko Zagreba, Sarajeva i Podgorice, do Beograda i Skoplja. Zato je besmrtan i nikad neće otići iz naših srca, dok je nama nas.

Ne uzimam nit' sabiram, sam zemljake odabiram, nit' sam dužan, nit' dugujem, smem li barem da tugujem...