"Ako negde treba da mi bude loše, bolje da to bude kod kuće"

Albumom "Letim" i singlom "Selo Banja" Popović se predstavio domaćoj publici u novom ruhu. On se u razgovoru za magazin "Gloria" prisetio početaka grupe "Džakarta".

- Nastupali smo u Domu kulture na Dorćolu kao predgrupa benda U Škripcu, s kojima smo bili najbliskiji. Ljudi iz PGP-a sun as nagovarali da odmah snimimo album, ali mi smo želeli prvo još jedan singl. Tako smo objavili "Spiritus", koji je i dalje naša najpoznatija pesma. Za Džakartu se pročulo u čitavoj Jugoslaviji. U proleće 1984. izdali smo prvi album "Maska za dvoje". Ostalo je istorija - ispričao je on.Osamdesetih godina prošlog veka atmosfera u glavnom gradu je bila fantastična, a zajedno su sedeli mnogi novotalasni bendovi, kao i umetnici različitih profila.

- Bio je veoma popularan i čuveni "bermudski trougao": Šumatovac, Pod lipom i Grmeč. Sedeli smo za istim stolom sa Borom Čorbom, Borom Drljačom i Borom Krivokapićem, novinarom NIN-a,a  onda bi nam se pridružio i Brana Crnčević. Priča bi, uz piće, potrajala satima. Jednostavno, duh je bio takav, uopšte nije bilo bitno koliko imaš godina i čime se baviš - prisetio se frontmen "Džakarte".Kada je počeo rat u Jugoslaviji, Popović se spakovao i otišao za Italiju. Radio je različite poslove: prao je sudove, kelnerisao… U nekom trenutku je odlučio da osnuje modnu firmu koja je neko vreme dobro radila, ali biznis nije potrajao. Nakon toga, muzičar je shvatio da "ako negde treba da mi bude loše, bolje da mi bude loše kod kuće".

- Spakovao sam kofere i pre četiri godine vratio se u Srbiju. Trebalo mi je vremena da se priviknem. Ubrzo sam iz fioke izvadio muzički material snimljen još 2014. i oživeo projekat, koji je rezultirao novi albumom "Letim".