Film u kome su se upoznali Džoni Dep i Amber Herd

Suđenje u Virdžiniji prati ceo svet, dok Džoni Dep i Amber Herd rade ono što poznate ličnosti njihovog kalibra retko kada čine - iznose brojne detalje svoje veze i života, ne krijući ne one koji ih kompromituju.

Džoni Dep i Amber Herd su se upoznali tokom snimanja filma "Dnevnik opijanja" 2009. godine, a vezu započeli dve godine kasnije.

Film je poluautobiografsko delo Hantera S. Tompsona (američki novinar i pisac, prim.aut.) i bavi se životom novinara Pola Kempa koji zgrožen Njujorkom odlazi u Portoriko da radi.

Tamo piše za lokalne novine, prihvatajući život natopljen rumom i svakodnevicom koja se vrti oko mlade atraktivne verenice izvesnog Sandersona, korumpiranog sitnog biznismena koji želi da stvori kapitalistički raj za bogate Portorikance.

Kada Sanderson zatraži od Kempa da pohvalno piše o njegovim poslovima, ovaj će se naći pred nezgodnim izborom: da li da postupi kako mu se kaže, ili da upotrebi moć reči kako bi razotkrio prljave poslove.

Dep je u ovom ostvarenju igrao Pola Kempa, a Herd Šenolt, prelepu verenicu lokalnog biznismena. Glumac je na početku suđenja opisao kako je Amber, dotada nepoznata glumica, dobila priliku da zaigra pored njega.

- Hanter Tompson i ja smo preturali po njegovim rukopisima i u jednoj od kutija našao sam tekst po imenu "The Rum Diary" (kod nas prevedeno kao "Dnevnik opijanja"). Znao sam da ga zove "svojim davno izgubljenim romanom", jedinim romanom koji je ikada napisao. Pokazao sam mu, a Hanter je bio šokiran "eto gde je bio sve ove godine".

Počeo sam da mu čitam i on je rekao:

- Ovo je film. Moramo ga producirati zajedno.

Odmah smo počeli da tražimo budžet i uspeli u tome. Hanter je imao svoje životne dileme i pre početka snimanja je izvršio samoubistvo. Ali iz dugih razgovora koje smo vodili znao sam kakav je film želeo - drugačiji od knjige.

Brus Robinson bio je reditelj kog smo i Hanter i ja želeli. Vratio sam Brusa, inače mog prijatelja, iz 27 godina duge penzije da prilagodi scenario i režira fim.

Hanter je imao vrlo konretne ideje kako ovi likovi treba da izgledaju. Bio je protiv toga da se glumci angažuju samo zato što su velika imena koja mogu da donesu novac. Brus je dugo tražio glumicu za lik Šenolt i među poznatim i onim koje su tek započele karijeru. Kazao mi je da je više puta uradio audiciju sa glumicom po imenu Amber Herd, da ju je pet puta probao, ali nije bio siguran u njene glumačke mogućnosti za ovaj film. Pitao me je da li bih uradio čitačku probu sa njom.

Rekao sam mu da ako je pet puta radio sa njom audiciju, da je za to vreme verovatno mogao da vidi i najbolje i najgore. Smatrao sam da bih je stavio u nezgodnu situaciju ako bismo radili probu čitanja, te da je bolje da se sastanemo kako bih mogao da vidim kako se ponaša, kako reaguje, jer to su dve glavne stvari. Ništa drugo ne moraš da forsiraš.

Zakazali smo sastanak, ona je došla u moju kancelariju i pomislio sam: "Da, to je žena koja bi mogla da me ubije. To je Šenolt kakvu bi Hanter želeo".
Razgovarali smo, bila je preslatka, prijatna, pametna, načitana, imala je dobar ukus. Predložio sam gospođici Herd listu filmova koje može da odgleda i da vidi šta želimo, a šta ne za ovo ostvarenje. Mislio sam da je trebala da nauči nešto o miru, nasuprot prevelikoj glumi. Mislio sam da bih mogao da budem "saobraćajni policajac" u ovoj situaciji, da se možemo povezati sve dok je u njenim očima istine, dok je istine u njenim replikama. Verovao sam da joj mogu pomoći da glumi mirnije. Tako sam prvi put upoznao gospođicu Herd.

U početku smo imali malo interackija. Sećam se dana kada sam radio u produciji. Snimala se scena gde je Šenolt u noćnom klubu, među lokalcima i vrlo je pijana, svi su vrlo pijani. Ona pleše sa jednim od lokalaca, drugi joj se približavaju... I u knjizi, i u scenariju Šenolt je trebalo da u jednom trenu bude naga. Bio sam na setu tog dana i dok sam gledao kako joj se masa približava, shvatio sam da joj je verovatno neprijatno.

Pitao sam je da li je dobro, odgovorila je da je sve u redu. No, posmatrajući tu grupu koja joj se približava, postalo mi je jasno da nema potrebe za golotinjom. Dovoljno bi bilo da ona usred te mase podigne ruku i drži svoj crveni grudnjak. Nema golotinje, ali ona se implicira. Njen lik potom nestaje na nekoliko dana, a kada se vrati, u haosu je jer su joj se desile loše stvari.

Rekao sam gospođici Herd: "Ne moraš da skidaš svoj brushalter, sve je u redu".

Bila je zahvalna. Ali osim toga, nismo imali mnogo interakcije.

Sve dok nismo snimali scenu u kojoj sam ja ispod tuša, a ona mi prilazi, sklanja zavesu i... mi se ljubimo. Tog momenta, u tom poljupcu sam osetio nešto. Osetio sam nešto što nisam smeo da osetim, jer je ona imala tada svoju ženu, a ja sam imao Vanesu i klince. Da...

Mislim da je naša romansa tada započela. Tog dana nakon posla gospođica Herd je došla u moju prikolicu. Ja sam samo tu sedeo i slušao stari bluz. Popili smo čašu vina i ljubili smo se. Ništa se nije desilo do dve godine ranije kada smo počeli da radimo na promociji filma.

U međuvremenu smo Brus i ja pokušali da joj damo tu belu haljinu koju je nosila u filmu, a kojom je bila fascinirana. Sećam se da smo tokom te dve godine pričali nakratko - ispričao je Dep.

Film "Dnevnik opijanja" je objavljen u oktobru 2011. godine. Kritičari su dali raznolike ocene, a na blagajnama je zaradio svega 30 miliona dolara nasuprot budžetu od 45 miliona.