Al Paćino: Uživam u gledanju filmova u kojima igram

09

Ipak, bez filma "Kum" ne bi bilo ni Al Paćina. Glumac je bio zvezda u usponu njujorškog pozorišta sa samo jednom filmskom ulogom ("The Panic in Needle Park" iz 1971), kada ga je Frensis Ford Kopola primetio i odlučio da se usprotivi Paramount Pictures kompaniji koja ga nije želela u filmu. Na kraju, Al Paćino je Majkla Korleonea igra i u naredna dva filma iz te franšize.

Od premijere "Kuma" prošlo je 50 godina i mnogi bi pomislili da Paćino o tom ostvarenju više ne želi da priča, ali 81-godišnji glumac ipak je vrlo rado pristao da da intervju koji će se fokusirati na ovaj filmski klasik, jer kako i sam ističe, još uvek je svestan da njemu duguje svoju karijeru.

Kada vas pozovu za intervju povodom "Kuma", da li jedan deo tebe pomisli - O, Bože, ne opet?

- Ne. To se očekuje. Očekuje se da pričamo o stvarima koje su funkcionisale, ali i o onima koje nisu.

Kada se prvi put pomenula opcija da ti igraš ulogu Majkla Korleona?

- U tom trenutku mog života nisam imao previše izbora. Frensis je želeo mene. Ja sam pre toga snimio samo jedan film. A nisam toliko ni bio zainteresovan za filmove. Moj um je bio na drugom mestu. Sećam se da sam rekao mom prijatelju Čarliju (njegov mentor i učitelj glume): Oni govore da je film realističan, a nije. Žice su svuda na tebi i sve moraš da radiš ponovo! (smeh). I onda ponoviš scenu, a oni ti kažu da moraš opet, i opet.

Kada si počeo sa snimanjem "Kuma" kako je bilo raditi sa velikim i iskusnijim zvezdama? Kako si zadržao prisebnost?

- Mislio sam o ulozi. Mislio sam da bi moj lik bio efektivniji ako se pojavi niotkuda. To je bila moja vizija. Ali naravno, nisam to nikome rekao jer nisam umeo artikulisati ideju. Ali sam je mogao zamisliti.

Kako to?

- On se ne pojavljuje puno. On je tu, ali nije u prvom planu. Mislim da je sve nadogradnja do govora u kojem kaže da ide kod tih momaka (narkobosa Soloze i korumpiranog policajca), a svi počnu da mu se smeju.

Što znači da su ga potcenili, a to je bilo nešto sa čime si mogao da se poistovetiš i iskoristiš kao svoju prednost?

- Upravo tako. Ali moram reći da su svi oni bili velika podrška, svi oni. Ja sam bio mlad, nepoznat, a oni su bili puni podrške. Bilo je tu puno ljubavi. Razumeli su me, naročito Brando. Postali su starija braća i savetnici koje su i igrali u filmu. Te vrste emocija i boja su izašle iz njih, u filmu, ali i stvarnom životu.

Da li si u nekom trenutku snimanja postao svestan koliko će veliki film to postati?

- Sećate se scene sahrane Marlona, kada ga spuštaju? Bilo je predveče, sunce se spuštalo. Ja sam bio srećan jer je to značilo da idem kući i da ću popiti nekoliko pića. Bio sam na putu ka svojoj kabini, razmišljajući kako sam tog dana dobro prošao. Nisam imao tekst, ni obaveze. Svaki dan u kojem nemam dijaloge je bio dobar. I tako sam išao prema svojoj kabini. A onda sam sreo Frensisa Forda Kopolu koji sedi na nadgrobnoj ploči i plače kao beba. Prišao sam mu i pitao ga šta nije u redu, šta se desilo. Odgovorio mi je da mu ne dozvoljavaju da snimi još jednom. Tada sam pomislio da sam u dobrom filmu. Jer sam osetio da ima tu vrstu strasti.

Jesi li u skorije vreeme gledao taj film?

- Ne. Pogledao sam ga pre možda dve ili tri godine. To je ona vrsta filma koji kada počneš da gledaš ne možeš da prestaneš.

Da li si samokritičan kada gledaš svoje filmove?

- Ne. Uživam u gledanju filmova u kojima igram. Nekada ih i pokazujem. Mislim da je od svih najgledaniji "Kum", ali iznenadili bi se kada bi znali koliko ga ljudi nikada nije gledalo.

Znaš ljude koji su svesni koliki je "Kum" kulturološki fenomen, ali ga nikada nisu pogledali?

- Čuli su za njega. "O, da, čuo sam - ti si u njemu? To je bio film, zar ne?". Da, kao i "Citizen Kane", igrao sam i u njemu. Uglavnom ne znaju.

Da li ima nešto u tvojoj glumi u tom filmu što bi sada promenio?

- Previše sam se štedeo. To je kao kada sam jednom u svojim 20-im godinama izgubio novčanik. Nisam imao puno novca, ali to što sam imao bilo je u novčaniku i izgubio sam ih. Rekao sam sebi da jednostavno treba da zaboravim. Znate šta se događa ako previše razmišljate o tim stvarima. Zato ne razmišljam o njima.

U načinu na koji igraš Majkla oseća se intenzivna mirnoća, mislim da to nikada više nisam vedio u tvojim glumačkim angažmanima, čak ni u drugim delovima. Da li je to bio deo tebe ili priroda lika koju si preneo?

- Volim da mislim da je to bila priroda te osobe i način interpretacije. Ne mogu da se setim nijednog drugog lika koji sam igrao a koji je imao takav okvir. Bio sam mlad glumac tada, u trećem delu više nisam bio mlad, ali to već nije bila moja krivica (smeh).

Sada ti je ugodno kada te hvale zbog uloge u "Kumu"?

- Da. Zaista sam počastvovan. To je veliko delo u kojem sam imao sreću da budem. Trebalo mi je puno vremena da to prihvatim.