"Postali smo vukovi, uplašeni za sopstveni život"

Film govori i o jednom od najčešćih kancera koji pogađa žene, raku dojke, a glumac je istakao da je važno voditi računa o zdravlju i ići redovno na preglede.

- Briga o zdravlju je veoma važna, pogotovo za nas glumce. Mi sebe stalno osluškujemo, opipavamo, upoznajemo dušu i mozak, pa nije redak slučaj da se kod nas ponekad javlja i hipohondrija. Čini mi se da smo mi najrevnosniji kad su kontrole lekara u pitanju, ali ne treba preterivati - istakao je Ćetković u intervjuu za "Gloriju".

Glumac je prokomentarisao i gubitak empatije i saosećajnosti u današnje vreme,

- Nekako se udesilo da smo svi koji smo radili ovaj film provincijalci, u onom najlepšem smislu te reči, da nam je stalo do onog ko je pored nas. U provinciji je najvažniji prvi komšija, najvažniji je najbolji drug, njemu se sve daje, sve što imaš. Pre nekoliko godina sam imao nekih finansijskih problema, pozvao me je kum koji živi u Požarevcu i rekao mi: "Imam neki novac koji sam ostavio sa strane, ja bih da ti to dam". Pitao sam: "Pobogu, ko to radi?", a on mi je odgovorio: "Pa, to je normalno". I to stvarno jeste bilo normalno. Bio sam prilično iznenađen i ganut. Danas je sve nekako drugačije, svako je za sebe, svako pokušava da preživi najbolje što može. Postali smo vukovi. Pogubili smo se, uplašeni smo za sopstveni život. To je potpuna budalaština - zaključio je Vojin Ćetković.