Porno film koji su podvalili kao obrazovni, a Tirnanić potpisao

Razred u srednjoj školi, negde u Nemačkoj. Učenice raskopčane i razuzdane. Umesto o Šileru, sanjaju o snošaju s profesorom fizičkog, a kad do toga i dođe, siroti pedagog, dobar čovek u godinama, ostaje poderan, iscepan i seksualno iskorišten. Ali ništa od njegovog zasluženog odmora: curice hoće još, još, pa ponovo! S njim, profesorom veronauke, momcima iz susednog razreda, gastarbajterima koji popravljaju kupatilo, profesorkom.

Rade to neumorno, gotovo dva sata, pred publikom u bioskopima Beograda i drugih gradova u Jugoslaviji. Film koji predstavljamo zove se Istinite priče, a najavljuje se kao edukativna priča o seksualnim problemima mladih u srednjoj školi, kao delo u kojem učestvuju "mladi ljudi, njihovi roditelji i nastavnici".

Na stranu što su "mladi" ljudi spomenuto životno doba odavno napustili i što su "devojčice" iskusne zvezde desetorazredne nemačke pornoindustrije. Važnije je ovom prilikom napomenuti da se "Istinite priče" prikazuju u našim bioskopima samo zahvaljujući etiketi "pedagoškog filma" (nećete verovati!) kojom se prikriva zapravo pornografija najgore vrste.

U tome je "štos": godinama već pornografija (ne erotika) u našim bioskopima oseća se "kao kod kuće" i tako se, zahvaljujući opštem licemjerju kad su takve stvari u pitanju te snalažljivosti distributera i spremnosti zapadne pornoindustrije da pornić upakuje u nešto deseto, zadovoljavaju ove vrste potreba naše kinopublike, koja, u nedostatku boljeg, spremno hrli gledati koještarije poput "Perača prozora" ili "Istinitih priča".

Propisi koji se odnose i na to koji filmovi se mogu prikazivati kod nas jasno nalažu oprez kad su u pitanju dela koja mogu vređati javni moral, štetno uticati na obrazovanje i razvoj mladih, koja su napravljena tako da vređaju čoveka i negiraju humanost kao jedan od najvažnijih principa našeg društva.

Jednostavnije rečeno, pornografija koju naša publika može gledati mora imati neku foliju u koju se lepo zapakuja, a zatim bez ikakvih problema ide pravo u bioskope. Tako se dolazi do Hopa cupa u krevetu, Istinite priče i na desetine drugih "seksića" na kojima naši distributeri sasvim lepo zarađuju.

Tirnanić: Istinite priče su čisto pornografski film 

Oni će vam, naravno, reći da to tako mora biti jer na njima vade novčanu štetu pretrpljenu zbog prikazivanja onih pravih, umetničkih filmova. Na jednog Fellinija tako dobiju dva do tri "seksića": i vuk sit i ovce na broju!

"Ja sam potpisao rešenje o dozvoli za prikazivanje filma Istinite priče. Svi članovi veća bili su mišljenja da su Istinite priče čisto pornografski film u čemu nema, naravno, ništa loše. Odvratnost ovog slučaja počiva na činjenici da se pornografska ambicija ovog filma prikriva kvazisociološkim, kvazipedagoškim, kvazimoralnim i ostalim kvazi načelima. To, naravno, nije dovoljno da bi se film zabranio za javno prikazivanje" - izjavio je Bogdan Tirnanić, novinar i član Komisije za pregled filmova SR Srbije.

To što se većina pornića skriva pod firmom komedije i pedagogije nije bez osnova. Ipak, šta gledamo?

"Pornografija je, po definiciji, komičan žanr, ali je dilema lažna jer niko ne voli te filmove zato što su komični, već zato što su pornografski. Ne vidim nikakvo posebno zlo u tome ako se iz rasprave isključi element licemerja. A kad govorim o licemerju, upravo mislim na distributersko licemerje: oni bi zarađivali na pornografiji, ali da u društvu izgleda kao da zarađuju na pedagogiji! To može proći jer pornografija još iz svog klasičnog vremena (19. vdek) neodoljivo nalikuje na pedagošku literaturu!

Napisala: Nevenka Opačić (RTV revija, 1979.)