UMRLA glumica Marija Riva, jedina ćerka Marlen Ditrih

Riva je preminula u snu u domu svog sina Pitera Rive u Gili, Novi Meksiko, rekao je on za The Hollywood Reporter. Sa njim je živela od početka prošle godine.

Omiljena glumica Vilijama S. Pejlija, Riva je glumila, često kao žena u opasnosti, u klasičnim antologijskim serijama kao što su Studio One, Lux Video Theatre, Suspense i The Philco Television Playhouse, kao i u emisijama Danger, Crime Photographer i Climax!

Glumu je napustila kasnih pedesetih — često je sebe opisivala kao „Ditrih za siromašne“ i priznavala da nikada nije imala žarku ambiciju da bude glumica — ali je dugi niz godina vodila majčin glamurozan solo nastup u Las Vegasu i svetske turneje.

Nekoliko meseci nakon što je Marlen Ditrih preminula u Parizu u maju 1992. godine, u 90. godini, Riva je objavila knjigu o svojoj glamuroznoj majci, filmskoj zvezdi. „Smatram sebe biografom, a ne ćerkom“, rekla je u razgovoru 2009. godine za veb-sajt The Interviews pri Fondaciji Televizijske akademije.

„Veoma sam ponosna na činjenicu da sam mogla da se odmaknem i sagledam stvari kao biograf… ono što je bilo pogrešno, bilo je pogrešno, ono što je bilo ispravno, bilo je ispravno, ono što je bilo sjajno, bilo je sjajno, ono što je bilo briljantno, bilo je briljantno. [Ljudi] ne razumeju kako je moguće biti dete jednog neuhvatljivog bića koje je iznad normalnog. To je veoma teško.“

Marija Elizabet Ziber, jedino dete Marlen Ditrih i Rudolfa Zibera, urednika i pomoćnika režije koji je kasnije bio zadužen za prevođenje filmova za Paramaunt u Parizu, rođena je u Berlinu 13. decembra 1924. godine.

„Ali nikada nisam mislila da je to moje ime, jer, budući da sam dete veoma poznate osobe, uvek sam bila ‘Marija, ćerka Marlen Ditrih’“, rekla je. „Zapravo sam se tako i potpisivala kada sam bila dete.“

Kada je imala pet godina, „dovedena je“ u Los Anđeles da živi sa majkom, koja je do tada već bila velika zvezda u Paramaunt Pikčersu.

Riva je igrala Katarinu Veliku kao dete — Marlen Ditrih je tumačila ulogu ruske monarhinje kao odrasla osoba — u filmu Jozefa fon Sternberga The Scarlet Empress (1934), a zatim se pojavila u još jednom filmu u kojem je glumila njena majka, The Garden of Allah (1936) Dejvida O. Selznika, jednom od ranih Tehnikolor izdanja.

Kasnije ju je, kako je rekla, više puta silovala žena koja je bila sekretarica jednog od majčinih ljubavnika.

Riva je pohađala Internacionalnu školu Brillantmont u Švajcarskoj i studirala glumu kao tinejdžerka na Akademiji Maks Rajnhart u Los Anđelesu, na uglu Vilšira i Ferfaksa, gde se sada nalazi Muzej Akademije.

Zatim je tamo predavala i režirala — među njenim studentima bio je i Hauard, brat Elizabet Tejlor — glumila je na radiju sa Orsonom Velsom u Merkjuri Teatru i pojavila se na Brodveju sa Talulom Bankhed u predstavi Foolish Notion 1945. godine.

Nakon kratkog prvog braka i dvogodišnjeg nastupanja u Nemačkoj i Italiji kao deo USO trupe, predavala je postdiplomski kurs glume i režije na Univerzitetu Fordham i udala se za scenografa Vilijama Rivu 1947. godine, dok je Marlen Ditrih bila u Evropi.

Kada mu se žalila na ono što je viđala na televiziji, on joj je rekao: „Dosta mi je da slušam tvoje kritike ove nove profesije. Zašto ne odeš i uradiš nešto da je poboljšaš?“ I zato sam se, rekla je, okrenula televiziji.

Svoj prvi televizijski nastup imala je 1951. godine u antologijskoj seriji Sure as Fate pre nego što je potpisala trogodišnji ugovor za 250 dolara nedeljno sa Si-Bi-Es-om, koji je nastojao da stvori studijski sistem po ugledu na filmske. Često je glumila pored Džona Forsajta i pojavila se u stotinama televizijskih epizoda.

„Postojala je izreka: Igrali ste za gospođu Glutc iz Bronksa“, rekla je. „Ljudi koji nisu znali ništa o glumi, o profesiji, sada su dobijali [zabavu] besplatno u svojim domovima, i trebalo je da budu srećni da dobiju šta god im se ponudi. Tako da se igralo po veoma niskim standardima. Što je bilo u redu, jer nisam imala talenta.“

Ipak, dobila je Emi nominacije za najbolju glumicu 1952. i 1953. godine, pojavila se na „zrcalnoj“ fotografiji sa majkom na naslovnici magazina Life u avgustu 1952. godine, a kasnije je odbila priliku da zameni bolešljivu Imogini Koku u En-Bi-Sijevom šou Your Show of Shows.

Riva je takođe snimala TV reklame za Alcou u kojima je demonstrirala kako se koristi novi proizvod kompanije — aluminijumska folija — i bila je uparena sa čuvenom promoterkom proizvoda Beti Furnes kada je Si-Bi-Es prvi put testirao televiziju u boji.

Na vrhuncu svoje karijere, kada se TV industrija selila na zapad, ona je odustala, ne želeći da se vrati u Los Anđeles. „Odrasla sam u svetu gde su svi bili lepi, svi su bili bogati, svi su imali sve što svi ostali na svetu žele, a niko zapravo nije bio srećan. I naučila sam veoma dragocenu lekciju, da stvari nisu onakve kakve izgledaju na površini.“

Bila je na turnejama sa pozorišnim predstavama Tea & Sympathy i Country Girl i primetila je da je „izuzev Džekija Glisona i velikih komičara, verovatno bila prva osoba koja je kao televizijska ličnost privukla ljude u drugi medij“.

Riva se vratila glumi kako bi igrala gospođu Rajnlander — suprugu lika Roberta Mičama, šefa Bila Marija — u filmu Scrooged (1988), u režiji Ričarda Donera. Njen prvorođeni sin, pokojni Džej Majkl Riva, bio je scenograf filma, a drugi sin, Džon-Pol Riva, bio je pomoćnik produkcije u umetničkom odeljenju.

Ponovo je glumila u filmu All Aboard (2018), kratkom ostvarenju koje je režirao njen unuk Džej Majkl Riva Mlađi.

Riva je takođe bila koautor fotografske knjige iz 2001. godine sa ranije neviđenim slikama svoje majke, uredila je zbirku poezije Marlen Ditrih iz 2005. godine i napisala istorijski roman iz 2017. godine, You Were There Before My Eyes, o ženi koja emigrira iz Italije u Detroit.

Nakon smrti Marlen Ditrih od otkazivanja jetre, Riva je prodala veći deo majčine imovine Berlinu, kako bi bio smešten u gradskom muzeju Dojče Kinematek.

Ona i Vilijam Riva ostali su zajedno do njegove smrti 1999. godine.

Pored sinova Pitera i Džon-Pola, iza nje su ostali i sin Dejvid, kao i unuci Lili, Ajla, Ejdan i Marili.

Bezvremena ikona stila, Marlen Ditrih je dobila nominaciju za Oskara za svoju ulogu nasuprot Gariju Kuperu u filmu Maroko (1930), a glumila je i u filmovima kao što su Blonde Venus (1932), The Devil Is a Woman (1935), Touch of Evil (1958) i Judgment at Nuremberg (1961).

Marlen Ditrih i Ziber, koji je preminuo 1976. godine, nikada se nisu razveli, iako su živeli zajedno samo nekoliko godina. U međuvremenu, navodno je imala odnose sa ljudima poput Garija Kupera, Džona Gilberta, Daglasa Ferbenksa Mlađeg, Frenka Sinatre, Edija Fišera, Džejmsa Stjuarta, Žana Gabena i Jula Brinera. A to su bili samo muškarci.

Dok je promovisala svoju knjigu o Marlen Ditrih, Riva je rekla Dajan Sojer da je njena majka imala ovu ideju za sopstvenu sahranu: „Svi muškarci, i žene, koji uđu u crkvu, a koji su spavali sa njom, dobili bi crveni karanfil, a svi ljudi koji su rekli da su spavali sa njom, ali nisu, dobili bi beli karanfil.“