"JESTE LI GLADNE?": Objavljena EMOTIVNA priča o Halidu koja je dokaz kakva je LJUDSKA VELIČINA bio (FOTO)

U javnim nastupima i intervjuima često je govorio jednostavno, a ljudi su ga opisivali kao skromnog, duhovitog čoveka, čvrsto vezanog za svoj kraj.

Kroz priče ljudi koji su se susreli s Halidom jasno je da su mnogi za pevača imali samo reči hvale zbog njegovog ponašanja, gestova i reči. Na Fejsbuk stranici humanitarne organizacije Putokaz za Afriku objavljena je jedna takva priča, koja pokazuje šta je Halidu bilo bitno u životu.

Objava s početka septembra privukla je pažnju

Objava organizacije je podeljena početkom septembra, dok je Halid bio u bolnici zbog zdravstvenih problema, ali privukla je pažnju javnosti nakon pevačeve smrti.

Autorka teksta opisuje svoj prvi razgovor i susret s Halidom, a njihovu objavu prenosimo u celosti.

"Niko nas to nije pitao. Samo Halid"

"Dugo sam razmišljala da ga nazovem. U ovom trenutku, u ovoj tišini, činilo mi se neprijatno, teško. Nismo se čuli mesecima… osam, devet, možda i više. A možda i godinu. Više se ni ne sećam. Ne da mi se ni kopati po Viberu.

Ali jedan trenutak pamtim kao da je juče bio. Negde 2018. ili 2019. Halid nas je prvi put nazvao, na preporuku jednog prijatelja. Tada smo bile u Ruandi, u misiji.

Nikad neću zaboraviti njegove prve reči:

"Jeste li gladne?"

Zamislite… kroz Putokaz je prošlo osam hiljada dece. Hiljade školovanih, hiljade odgojenih, generacije koje su našle svoj put. I nikada, baš nikada niko nije pitao:

"Jeste li gladne vas dve dole?" Samo on. Samo Halid.

I nije mu bilo važno ništa – nema veze da li jedna izgledala mršavo ili debelo, umorno ili snažno. Za njega je bilo važno da je čovek sit, da ima, da nije gladan i da nije sam.

Sećam se kako je rekao: "Šta vas dve dole u Africi radite? Šta hoćete? Koje ste vi partizanke?"

I mi smo se smejale, od srca, onako kako se retko smeje. A taj smeh bio je početak priče.

Pozvao ih u Sarajevo

Posle nas je pozvao u Sarajevo, na ručak. Sećam se njegove pumpe, sećam se tog dana kao da ga gledam. Ceo dan se mučio da nam nabavi specijalnu njegovu pitu. Nije išlo, nervirao se, vrteo se, pokušavao. A nama je bilo dovoljno to što se trudio. Jer kad vidiš da se čovek daje oko jedne obične pite – znaš da si mu važan. Da te je stavio u svoje srce.

Od tog dana Halid je ambasador Putokaza. Doveo je ljude, doveo kumove, dao nam snagu i podršku kakvu nismo mogli ni sanjati.

I onda sam mislila kako bi ga bilo lepo iznenaditi… Plan je bio doći na koncert u Splitu, 13. septembra, koji je trebalo održati, htela sam da mu u bekstejdž donesem pitu – onako, za šalu, za smeh, za uspomenu na onaj dan u Sarajevu. Ali eto, život je takav… sprečilo nas.

I sad… kad zatvorim oči, postoji osoba za koju se svakog dana posebno molim. Jedan jedini… Halid.

I kad ostaneš sam pred Bogom i sobom, kad se sve slike vrate, kad ti se uši napune tišinom, čuješ njegov glas, onaj prvi poziv, onu rečenicu koja para dušu:

"Jeste li gladne?"

I suze krenu. Jer znaš… da je retkost pronaći dragulj u ovome svetu…"

Organizacija se oprašta od Halida

Nakon vesti da je Halid preminuo, organizacija Putokazi za Afriku posvetila mu je još jednu objavu.

"Teško je reći zbogom… Halide, bio si naš oslonac, podrška i prijatelj svih ovih godina.. Tvoj trag ostaje u svakom našem koraku. Vidimo se, prijatelju, na lepšem mestu. Tvoji Putokazi", piše u objavi,prenosi Index.hr.