Svetozar Cvetković o Magi: Urušen veliki um

Glumac je otkrio mučne detalje o prijateljici, u cilju da podigne svest o pošasti koja se zove droga i uz koju nema budućnosti.

- Margita i ja smo bili jako bliski. Upoznao sam je kada sam ja imao 18, a ona 17 godina. Ona je svojom pojavom nosila nešto što niko nije nosio sa sobom. Nosila je jednu superiornu inteligenciju i praktično je od tada, do kraja njenog života bila deo mog života i deo saznanja o tome kako jedan veliki talenat, jedan veliki um, može potpuno da se uruši pod dejstvom sredine i jake hemije. Neverovatno je kako droga može da sruši upravo tu inteligenciju, taj majndset i njenu spoljašnost koja je izgledala fascinantno svakome sa kim je ona došla u dodir. Ona je bila jedan od najboljih učenika muzičke škole zajedno sa Ivom Pogoralićem, dobila je poziv da nastavi svoje školovanje u Moskvi, ali njena majka to nije dozvolila. Njen otac je bio čuveni reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi, ne da optužujem njenu majku, ali ona je bila baš ono što se zove stroga majka. Sve ono čega bi se Margita dohvatila to je imalo poseban pečat i to se videlo na tim njihovim pločama EKV-a. Ona je završila i arhitekturu i bila jedan od najboljih studenata, opet je usledio jedan od poziva da ode u Japan, ona nije otišla u Japan, dobila je jednu od najboljih nagrada u Japanu, ali je ostala tu gde je, napravila sa svojim drugarima to što je napravila, ostavila najbolje moguće tragove muzike 80-ih godina, koja postoji i danas, ali je ta tragična sudbina gotovo svih članova iz različitih razloga, nju dočekala kada ih je skoro sve iz te prve postave ispratila. Njen tragičan kraj je zaista nešto što bi moglo samo na filmu da se opiše, a da ne bude previše neprijatno ukoliko to čovek ovako radi. Ja sam u svemu što sam radio pokušao da saznam nešto što se zove istina, što jesam saznao, što je bilo jako teško i bolno, sa jedne strane, sa druge strane sam pokušavao da taj njen život ne ode totalno strmoglavo dole, ali u tome nisam uspevao - rekao je Svetozar Cvetković, pa otkrio kako je saznao da je Margita bila robinja heroina:

- Saznao sam za heroin tako što je ona to meni rekla. To se ne govori, ali to je neprijatan trenutak, ako pogledate snimke njene na Jutjubu, videćete kako ona svira, da su joj rukavi uvek gotovo preko prstiju. Ona je meni u jednom trenutku pokazala šake i pokazala mi tri bukvalno štepa kao sa mašine za šivenje. To mi je i sada neprijatno da govorim, ali to je upozoravajuća činjenica, jer nešto što sam najlepše u životu doživeo, što se tiče bilo koje osobe sa kojom sam bio blizak, se potpuno urušilo sa tim štepovima, koji nisu postojali samo na šakama, nego su postojali i na njenim stopalima i tome se nije video kraj zapravo. Znam da će mnogi njeni vršnjaci, koji su danas živi, biti jako ljuti zbog toga što sam ovo ispričao, ali mislim da je to upozoravajuće i da mora da bude otrežnjujuće i da je to nešto što i danas najviše preti svim tim generacijama, koje iz adolescencije prelaze u period svojih stvarnih života i svoje stvarene budućnosti. Mislim da budućnost sa drogom ne postoji.

Cvetković je onda otkrio kako je saznao za smrt svoje prijateljice.

- Igrao sam predstavi "Tajna crne ruke" i došao sam posle predstave u garderobu, kolega mi je rekao "Cvele, bila je jedna devojka i ostavila je ovu cedulju za tebe", ja sam otvorio tu cedulju, na njoj je pisalo, "Magi je umrla" i to je bio moj susret sa tim, ali moram da kažem najtragičnije osećanje koje sam imao u tome je to da je meni u tom trenutku laknulo, jer sam sve vreme saosećao i osećao težinu tog života i načina života kako se odvijao. Ona je bila iz jedne umetničke porodice, jedne slobodarske porodice, kreativne porodice iz jednog stana koji je bio 50 kvadrata u kojem je više od trećine tog stana zahvatao koncertni klavir. Znači iz svega toga je ona završila u jednoj garaži u Borči i odatle na Infektivnoj klinici u Beogradu i u Domu za stare, gde je prosto nestala, to je najtragičnija sudbina sa kojom sam se ja susreo i sa kojom sam bio jako blizak sve te godine - rekao je glumac u emsiji "Šta sam tebi i ko sam sebi".

Svetozar Cvetković bio je od detinjstva prijatelj i sa čuvenim Vladom Divljanom, a o tome kako su se družili još dok su bili bebe, ispričao je u pomenutoj emisiji.

- Osamdesete godine su za nas bile najbolje godine života. Od odlaska Titovog do pojave Miloševića, mi smo se osećali apsolutno kao centar sveta što se tiče bilo čega što smo se dohvatili, a pogotovu muzike. Vlada je neko koga sam ja najduže poznavao u životu. Upoznali smo kao bebe, on je stariji od mene mesec dana, naše majke su išle kod istog doktora da nas vode i tako su se one upoznale, pa počele da se druže i onda smo i mi počeli naše druženje i pre nego što smo progovorili. Ja imam te fotografije sa njim, gde nas dvojica u dva dupka sedimo i ja ga tešim da ne plače, to je sa jednog dočeka Nove godine. Sećam se kad je Kenedi bio ubijen i mi smo u tom našem stanu gledali to ubistvo. Ne mogu da zaboravim tu situaciju, kada smo svi stajali, naši roditelji su gledali šta se tu dešava i ne mogu da zaboravim reči moje majke, koja se okrenula ka nama i rekla "Doći će Rusi", to mi je tako ostalo. Slavili smo rođendane zajedno, tu je spona bio moj otac koji je pevao na tim rođendanima. Na jednom od tih rođendana prišao mu jeVlada i rekao mu "Čika Ceci, a šta je to što svirate", on im je odgovorio da je to ruski štim i onda ih je naučio tom ruskom štimu, koji je kasnije Vlada koristio u onome što je radio, što je bilo jako specifično i tako se sve nekako povezalo i porodično i ono što smo radili i ono što smo živeli te slobodne godine naših života. Ja sam te prve filmove sa Makom i Žikom Pavlovićem snimio upravo tih 80-ih godina i tada smo svi osećali da možemo da udahnemo nešto više, nego što je moglo da se udahne u drugim zemljama - ispričao je Svetozar Cvetković.