Zašto mačke kriju svoju hranu, iako nema ko da im je uzme?

Iako domaće mačke danas nemaju pravih predatora i hrana im je obezbeđena, njihov instinkt ostao je aktivan. Grebanje oko činije, guranje hrane pokraj ili pokušaj da je “sakriju” tkaninom ili papirom može delovati čudno vlasnicima, ali u srži je to ponašanje koje dolazi iz duboko ukorenjenog osećaja sigurnosti i kontrole.

Ima prirodni instikt da zaštiti svoj obrok

Jedan od glavnih razloga zašto mačka “zakopava” hranu jeste instinkt zaštite zaliha. U divljini, ostavljanje ostataka na vidiku povećava rizik da drugi grabljivci ili konkurentske životinje primete zalogaj i oduzmu ga, pa mačke koriste grebanje ili pokrivanje da bi maskirale miris i vizuelno sakrile hranu. Ovaj instinkt se naziva caching – tj. skrivanje hrane za kasnije i zaštita resursa, i ostao je prisutan kod mnogih kućnih mačaka.

Čak i ako mačka ne može stvarno da zakopa hranu u zemlju, pokrivanje je simboličan nastavak te ideje – masking mirisa i vizuelnog traga ostataka. Time mačka, iako bez svesti o pravim predatorima u kući, oseća psihološku sigurnost da su njeni resursi “zaštićeni”.

Mačke vole da sve bude uredno

Još jedan važan razlog zbog kojeg mačka može pokrivati hranu jeste briga o urednosti prostora. Mačke su poznate po svojoj čistoći — redovno se čiste i ne podnose prljave ili mirisne površine. Prekrivanjem ostataka hrane, mačka može pokušati da spreči pojavu neprijatnih mirisa, privlačenje insekata ili da jednostavno “očisti” svoje mesto za jelo, slično kao što pokriva svoj izmet u pesku u posudi.

Ovaj vid “pokrivanja” takođe utiče i na percepciju mačke – ako prostor oko činije ostane uredan, ona sebe doživljava kao da je kontrolisala svoje okruženje. Za nju je to način da uspostavi red, a ne signal da nešto nije u redu sa hranom.

Teritorijalno obeležavanje prostora

Još jedan čest razlog zbog kojeg mačka pokriva ili “zakopava” hranu jeste teritorijalni instinkt. Mačke su izrazito teritorijalne životinje i prostor u kome jedu doživljavaju kao deo svoje zone sigurnosti.

Grebanje oko činije, čak i kada nema stvarnog materijala kojim bi prekrile hranu, može biti način da simbolično “označe” područje kao svoje.