Eskimi žive u ekstremnim uslovima, a nikada im nije hladno: Ovo je njihova tajna - a svi mi grešimo

Zima ne zahteva nužno više odeće – zahteva pametniji pristup. Eskimi to znaju generacijama: toplota nije stvar luksuza, nego razumevanja kako telo funkcioniše. Kada mu dopustite da diše, cirkuliše i zadrži vazduh tamo gde treba, čak i najhladniji dani postaju podnošljivi.

Problem, naime, gotovo nikad nije sama hladnoća. Nije čak ni garderoba. Problem je navika koju većina nas nesvesno ponavlja – navika koja na niskim temperaturama „isključuje“ cirkulaciju u prstima. Ljudi koji žive tamo gde zima ne oprašta greške znaju jedno: ako telo nije pravilno odeveno, prvo će odustati od ruku i stopala. Zato vam prsti utrnu već nakon nekoliko minuta, dok ostatak tela i dalje deluje sasvim podnošljivo, piše Jutarnji list.

Greška koju skoro svi prave zimi

Kad nam je hladno, instinktivno posežemo za jednim debelim slojem: debelim čarapama, glomaznim rukavicama, uskim cipelama. A upravo to često stvara suprotan efekat. Pritisak prekida cirkulaciju, vazduh nema prostora da ostane zarobljen, a telo se hladi još brže.

Toplota, paradoksalno, ne dolazi iz debljine – dolazi iz vazduha.

Zato ljudi koji žive na severu koriste višeslojnu odeću koja funkcioniše poput toplotne mreže. Vazduh zarobljen između tankih slojeva deluje kao prirodni izolator.

Najdelotvornija kombinacija uključuje:

• tanki termalni sloj direktno na koži
• srednji sloj koji zadržava toplotu
• spoljašnji sloj koji štiti od vetra i vlage
  Isto važi i za čarape i rukavice. Dva tanka sloja gotovo uvek greju bolje od jednog debelog.

Suvoća je važnija od toplote

Ako vam se stopala ili dlanovi pokvase, toplota nestaje gotovo trenutno. Vlaga hladi telo brže nego što očekujete, posebno kada se zaustavite ili usporite.

Zato je ključno:

• nositi čarape koje upijaju znoj
• menjati mokre slojeve čim osetite vlagu
• izbegavati materijale koji zadržavaju znoj na koži

Topla, ali mokra čarapa zapravo je najbrži put do ledenih stopala.

Zašto izolacija treba da bude spolja

Tradicionalne rukavice sa severa često imaju krzno ili izolaciju okrenutu spolja. Razlog je jednostavan: vlakna stvaraju vazdušni džep koji zadržava toplotu, umesto da je komprimira.

Danas se isti princip primenjuje na modernim rukavicama i čizmama s takozvanim vazdušnim komorama ili „puff“ strukturom. Ako je izolacija previše kompaktna ona zapravo greje manje.

Ako su vam stopala ledena, problem je često na drugom mestu

Na hladnoći telo instinktivno štiti vitalne organe. Ako glava, vrat ili leđa gube toplinu, cirkulacija u rukama i stopalima automatski se smanjuje.

Zato je važno nositi kapu ili kapuljaču, zaštititi vrat i leđa, zatvoriti sve delove kroz koje ulazi vetar. Topla glava vrlo često znači i tople prste.

Disanje kroz šal pomaže više nego što mislite

Udisanje ledenog vazduha kroz usta ili nos stvara stres za organizam. Disanje kroz šal ili sloj tkanine zagreva vazduh pre nego što uđe u pluća, čime se stabilizuje cirkulacija.

Manje šoka za telo znači više toplote u ekstremitetima.

Hrana kao unutrašnji grejač

U hladnim uslovima telo troši više energije, a hrana bogata mastima i proteinima pomaže organizmu da proizvodi toplotu iznutra.

Zato je obavezan obrok pre izlaska na hladnoću, prazan želudac na temperaturama ispod nule znači brže smrzavanje.

Trikovi koji pomažu

• Lagano ugrejte stopala pre izlaska.
• Nemojte stezati cipele, pritisak hladi.
• Povremeno mrdajte prstima dok stojite.
• Nikada ne izlazite s mokrom kosom.