Predvideo da bi AI mogao uništiti čovečanstvo već 2027. godine, pa se predomislio: Evo kada prognozira kraj

Prema njegovim novim procenama, veštačkoj inteligenciji će biti potrebno više vremena nego što je ranije mislio da dostigne nivo potpune samostalnosti i ubrzanog razvoja ka superinteligenciji, piše The Guardian.

Scenario koji je uzdrmao javnost

Kokotajlo je u aprilu prošle godine izazvao veliku pažnju objavom scenarija pod nazivom „AI 2027“, u kojem je tvrdio da bi nekontrolisan napredak veštačke inteligencije mogao dovesti do stvaranja superinteligentnog sistema koji bi, nakon što nadmudri političke lidere, doveo do uništenja čovečanstva.

Ova vizija podelila je stručnu javnost. Dok su je neki shvatili kao ozbiljno upozorenje, drugi su je otvoreno kritikovali. Delovalo je i da je tadašnji potpredsednik SAD-a, Džej Di Vens, indirektno aludirao na ovaj scenario kada je govorio o trci u razvoju veštačke inteligencije između SAD-a i Kine. S druge strane, profesor emeritus neuronauke sa Univerziteta u Njujorku, Geri Markus, odbacio je Kokotajlov rad kao „čistu naučnofantastičnu konstrukciju“.

Trka ka opštoj veštačkoj inteligenciji

Rokovi za pojavu tzv. opšte veštačke inteligencije (OVI) – sistema sposobnih da zamene ljude u većini misaonih zadataka – već godinama su tema rasprava među stručnjacima za bezbednost AI-ja. Pojava ChatGPT-ja 2022. dodatno je ubrzala očekivanja, pa su pojedini analitičari predviđali da bi OVI mogla stići već u narednih nekoliko godina.

Kokotajlo i njegov tim su u početku procenili da bi 2027. mogla biti godina u kojoj će AI postići potpuno autonomno programiranje, ali su i tada naglasili da je reč o „najverovatnijem“, a ne sigurnom scenariju. U međuvremenu su se pojavile sumnje, kako u realnost tih rokova, tako i u sam smisao pojma opšte veštačke inteligencije.

„Mnogi su tokom poslednje godine pomerili svoje procene, jer su shvatili koliko su sposobnosti AI-ja neujednačene“, rekao je Malkolm Marej, stručnjak za upravljanje rizicima u oblasti veštačke inteligencije. „Da bi se scenario poput ‘AI 2027’ ostvario, sistemi bi morali da imaju daleko razvijenije praktične veštine za funkcionisanje u stvarnom svetu. Ljudi sve više uviđaju koliko je realnost spora i otporna na nagle promene.“

Slično mišljenje ima i Henri Papadatos, direktor francuske neprofitne organizacije SaferAI, koji smatra da pojam OVI gubi jasno značenje sada kada su AI sistemi već prilično opšti u svojim sposobnostima.

Nova procena: Kraj sveta ipak nije tako blizu

Scenario „AI 2027“ zasnivao se na pretpostavci da će do te godine veštačka inteligencija u potpunosti automatizovati programiranje, istraživanje i razvoj, što bi dovelo do tzv. „eksplozije inteligencije“. U jednoj od mogućih verzija tog scenarija, AI bi do sredine 2030-ih eliminisao čovečanstvo kako bi napravio prostor za solarne panele i podatkovne centre.

Međutim, u najnovijem osvrtu Kokotajlo i njegovi saradnici korigovali su ove pretpostavke. Sada smatraju da bi AI sposobnost samostalnog kodiranja mogla da se pojavi tek početkom 2030-ih, dok se 2034. navodi kao okvirna godina za pojavu superinteligencije. Kada bi eventualno moglo doći do katastrofalnog ishoda – više se uopšte ne precizira.

„Stvari se odvijaju nešto sporije nego što smo pretpostavili u scenariju ‘AI 2027’. Naši rokovi su i tada bili duži od same 2027, a sada su dodatno pomereni“, napisao je Kokotajlo na mreži X.

Tehnologija napreduje, ali svet je složeniji

I pored odlaganja apokaliptičnih prognoza, razvoj veštačke inteligencije sposobne za samostalna istraživanja ostaje jedan od ključnih ciljeva velikih tehnoloških kompanija. Direktor OpenAI-ja Sem Altman izjavio je da je razvoj automatizovanog AI istraživača do marta 2028. interni cilj kompanije, uz napomenu da postoji mogućnost da u tome potpuno ne uspeju.

Andrea Kastanja, istraživačica politika veštačke inteligencije iz Brisela, upozorava da dramatični scenariji često zanemaruju realne prepreke. „Čak i ako imate izuzetno moćan AI sistem, to ne znači da ga je lako uklopiti u složene političke i vojne strategije koje se razvijaju decenijama.“

Kako zaključuje, što se veštačka inteligencija više razvija, to postaje jasnije da stvarni svet nije naučna fantastika, već mnogo složenije i sporije okruženje nego što futuristički scenariji često pretpostavljaju, prenosi 24 sedam.