Sutra slavimo Svetog Nikolu: Ovo su OBIČAJI koje treba ispoštovati dan uoči sveca - a JEDNU stvar nikako ne smete raditi - GREH JE

Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju krsnu slavu posvećenu Svetom Nikoli, najvećem dobročinitelju, zaštitniku putnika i domorodaca, koja se smatra i najmnogobrojnijom slavom u Srba.

Kao svetitelj koji je važio za zaštitnika siromašnih, putnika, dece i porodice, bio je blizak narodu koji je vekovima živeo u teškim uslovima, čestim ratovima i seobama, pa otud i veliki broj običaja koji srpski narod praktikuje na ovaj dan.

Običaji za Svetog Nikolu

Praznik posvećen ovom svetitelju je prvi u nizu takozvanih zimskih praznika koji počinju 19. decembra i traju do Bogojavljenja. Tradicija kaže da u noći između 18. i 19. decembra deca koja su bila dobra tokom cele godine dobijaju poklone, slatkiše i voće u svojim čizmama koje roditelji ostavljaju na prozorskom simsu uoči ovog velikog praznika. To je jedan od običaja koji prati dan posvećen ovom velikom svetitelju i zadržan je u nekim delovima Srbije.

Postoje mnogi običaji koji su podrazumevani na dan slave, međutim srpski vernici takođe poštuju i određene dan uoči slave.

Postoji nepisano pravilo da domaćini mogu samo da pripremaju hranu,dok se drugi kućni poslovi ne smeju obavljati dan pre i dan nakon slave.

Kako Sveti Nikola "pada" u vreme Božićnog posta, obavezna je posna trpeza, uz četiri glavna obeležja slave kod Srba – sveću, vino, kolač i žito (koljivo). Praznik posvećen ovom velikom svetitelju započinje u crkvi, odlaskom na svetu liturgiju, a nastavlja se lomljenjem kolača, paljenjem sveće i služenjem vina i žita. Članovi porodice, kao i gosti, tri puta okreću slavski kolač i ljube ga, uz reči: "Hristos posredi nas jeste i biće".

 Slavski kolač za Svetog Nikolu se nikada ne seče, iako u narodu postoji izreka "rezanje kolača". Kolač umešen od kvasnog testa u čast svetitelja uvek se lomi, jer predstavlja simbol zajedništva – nož se ne koristi.

U porodicama koje imaju članove na putu ili u inostranstvu, običaj je da se Svetom Nikoli posebno pomole za bezbedan povratak, jer se ovaj svetitelj smatra zaštitnikom putnika i mornara.

Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i ,“vodena slava“, a veruje se da na sutrašnji dan trebalo odložiti sva planirana putovanja. Značajno je i da se Svetom Nikoli mnoge nerotkinje mole za potomstvo. Veruje se da će svako žensko dete rođeno dan u oči Nikoljdana imati veoma srećan brak.

Takođe, na ovaj dan se, kako su verovalo naši stari, valja dati milostinju, jer je Sveti Nikola bio dobročinitelj i pomagao je siromašnima. Običaj je da se na ovaj dan pomaže mlađim naraštajima, ali i onima koji nemaju koliko je ko u mogućnosti, jer je on voleo decu i revnosno brinuo o njima.  Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore. 

U narodu postoji verovanje da se na Nikoljdan ne treba svađati niti podizati glas, jer je Sveti Nikola smatran svetiteljem mira i pravde. Ovo nije crkvena zapovest, ali je duboko ukorenjen običaj koji svi Srbi vekovima poštuju.

Još jedno od pravila koje nalaže verovanje i tradicija jeste da, ukoliko otac deli slavu sinovima, jeste da jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu kao dan obeležavanja svog sveca.