Kako je nastao Crni petak? Istoriju kupovine promenio je vredni mladić pred otkazom

Tradicionalno obeležavanje Crnog petka poteklo je iz Sjedinjenih Američkih Država, odakle se proširilo na gotovo čitav svet i steklo popularnost među ljubiteljima kupovine.

Jedan mladić spasio je svoj posao i stvorio svetski praznik popusta.

Danas se prisećamo istorije ovog dana. Da, nekada je "crni petak" bio zaista jedan dan, ali tradicija se promenila i sada zadovoljstvo traje gotovo ceo novembar. Objašnjavamo kako i kada je nastao glavni praznik svih šopingholičara.

Istorija

Pre nego što objasnimo zašto je petak baš "crn", podsećamo na istoriju (ili bolje rečeno legendu) prve rasprodaje, koju mnogi smatraju začetkom Crnog petka. Devetnaesti vek, SAD, Pensilvanija. Mladić po imenu Frenk Vulvort radio je kao pomoćnik prodavca u prodavnici. Sređivao je prostor, slagao robu i određivao cene prema platežnoj moći kupaca. Da, tada niko nije znao za fiksne cenovnike.

Jednog dana Vulvort je bio pred otkazom. Vlasnik prodavnice smatrao je da je neefikasan i postavio mu uslov: da ne izgubi posao, morao je da u jednoj smeni ostvari dnevni promet prodavnice. Frenku je pala na pamet genijalna ideja. Tabla "Sve po 5 centi" pomogla mu je da proda toliko proizvoda, da je kasa tog dana prikazala ne jedan, već šest dnevnih prihoda. Kasnije je Vulvort osnovao prvu mrežu prodavnica sa fiksnim cenama - Woolworth, koja je dugo bila najveća u SAD. Tako je počela velika priča o rasprodajama.

Zašto je petak "crn"?

Poreklo termina, koji se proširio širom sveta, ali je nastao u SAD, prvobitno je imalo mračnu konotaciju i povezivalo se sa krahom na američkom tržištu 1869. godine, kada je došlo do pada cena zlata.

Drugo značenje Crnog petka pojavilo se sredinom 20. veka u Filadelfiji. Tada je saobraćajna policija tako nazvala ogromne gužve na putevima jer su Amerikanci masovno išli u kupovinu u petak posle Dana zahvalnosti, otvarajući sezonu božićnog šopinga.

"Policijski termin 'crni petak' koristili smo da opišemo užasne saobraćajne uslove tog dana", zapisano je u memoarima novinara koji su posmatrali mase Amerikanaca u jurnjavi za kupovinom.

Dan nisu voleli ni policajci ni poslodavci, jer su mnogi zaposleni želeli da produže odmor posle Dana zahvalnosti. Prvobitno su imali tri slobodna dana, ali radnicima se nije dalo vraćati na posao, pa su pod izgovorom "bolesti" dobijali još jedan slobodan dan.

Poslodavci nisu bili oduševljeni. Masovna odsustva opisivali su ovako: "Petak posle Dana zahvalnosti je bolest, sa posledicama sličnim kugi. Tako se bar osećaju oni koji vode proizvodnju i biznis u 'crni petak'".

Prodavci su neumorno privlačili kupce popustima, akcijama i rasprodajama. Svi su želeli da tog dana kupe što više - ko zna kada će radnje opet biti tako darežljive. Masovni odmor Amerikanaca magazin Factory Management and Maintenance takođe je nazvao "crnim petkom".

Crni petak postaje praznik popusta

Kako je mračan izraz postao sinonim za praznik popusta? Pokušavali su da ga nazovu drugačije, npr. "Veliki petak", ali to nije uspelo. Negativna konotacija reči "crni" nestajala je sama od sebe, zamenjena šoping groznicom.

Postojalo je i prijatnije tumačenje: trgovci su crnim mastilom u knjigama beležili prihode (za troškove su koristili crvenu), pa je uskoro naziv prestao da bude problem. Postao je smisao: ogromne rasprodaje, fantastični popusti, prilika da kupite ono o čemu ste maštali ili da uštedite za praznike i svakodnevne potrebe. Tradicionalne globalne rasprodaje počele su sredinom 20. veka, kada fiksne cene i sezonski popusti više nisu iznenađivali kupce i postale su deo društvenog rituala.

Danas je Crni petak više od običnog dana. To je društveni fenomen koji povezuje tradiciju, istoriju i moderne navike kupovine. I tako, iz jedne male ideje Frenka Vulvorta, nastao je praznik koji i dalje uzbuđuje i kupce i trgovce širom sveta, prenosi Mondo.ba.