Mladi iz Dubrovnika sveštenik NIJE DOZVOLIO da je tata otprati do oltara: "Rekao mi je da to nije po Bibliji"

Cela priča, nažalost, ostavila je mladi gorak okus u ustima jer, umesto da je poslednje dane pre venčanja dočekala u uzbuđenju i radosti, ona je te dane proplakala i na sve moguće načine pokušala ispuniti svoju želju, piše Dulist.

"Tri dana pre venčanja, u sredu uveče, sveštenik mi je rekao da me moj tata ne može dovesti do oltara. Pitao me: ‘Kako bi to izgledalo da ti stojiš na oltaru, a njega mama dovodi?’ Rekao mi je da to nije po Bibliji, da drugi sveštenici koji dozvoljavaju curama da ih vodi otac do oltara time krše obred i da on to neće učiniti. Pogledao me i pitao: ‘Nećeš valjda kršiti Bibliju?!’ Plakala sam. Objašnjavala koliko mi to znači, pitala postoji li ikakva mogućnost da me tata odvede do oltara, ali rekao je da ne postoji", kazala je Leonarda.

Sveštenik joj je rekao da je otac može dopratiti jedino na način da njeni i mladoženjini roditelji koračaju iza njih, a uz to je dodao i opasku: "Ako ti je tata uopšte venčan". Kazala je da ju je ta izjava duboko uvredila. Kada je videla da se sa sveštenikom ne može dogovoriti, pomoć je odlučila potražiti u župnoj kancelariji Katedrale.

Rekli su joj da joj spomenuti sveštenik nikad neće dopustiti da ostvari tu želju, ali i kako može tražiti novog sveštenika. Predložili su joj jednog, ali on je bio na godišnjem te joj je gospođa iz kancelarije objasnila da sama mora pronaći ko će je venčati, samo dva dana pre venčanja, javiti njegovo ime i nazvati sveštenika koji joj nije dopustio pratnju do oltara i objasniti mu situaciju.

"Pitala sam tada: ‘Kako to da druge mlade pre mene mogu ući s ocem, a ja ne?’ Odgovor je bio: ‘Neki sveštenici dopuštaju, a neki ne’. Nazvala sam nekoliko sveštenika i molila za pomoć. Svaki kojeg sam nazvala rekao mi je da bi mi on dopustio ulazak s ocem, ali da, zbog toga što je već sve bilo dogovoreno, ne može preuzeti obred u tako kratkom roku. Većina ih je tog dana bila zauzeta, a moja situacija bila je vrlo osetljiva jer se sve događalo svega dva dana pre venčanja. Tih dana su moji prijatelji lično i preko poznanika sveštenika crkve sv. Vlaha zvali dotičnog i molili ga da mi dopusti ulazak s ocem", objasnila je potresena Leonarda.

"Moja kuma je dan pre venčanja otišla u župnu kancelariju moleći za pomoć, ali joj je rečeno: ‘Nije vam ovo royal wedding (kraljevsko venčanje). Dakle, po njima, ako želim da me otac odvede do oltara, tražim ‘royal wedding’", govori Leonarda.

Ipak, na dan venčanja, u poslednji trenutak, sveštenik je promenjen. Leonarda je otkrila i da postoji još jedan razlog zbog kojeg nije htela da je dotični sveštenik venča, ali odlučila je ne navoditi taj razlog.

No, uprkos promeni sveštenika, Leonarda je do oltara ušla s mladoženjom, a ne s ocem, kakva joj je bila želja. Sveštenik koji ju je venčao zamolio je da ipak do oltara dođe sa svojim verenikom kako situacija ne bi dalje eskalirala.

"Zahvaljujem mu jer je bio dobar čovek", kazala je Leonarda.

 Nedelju dana nakon svog venčanja videla je fotografiju mlade koja ulazi u crkvu s ocem, a na oltaru je, na njeno veliko iznenađenje, bio sveštenik koji njoj to nije hteo dopustiti ni pod razno.

U Rimskom obredu ženidbe mlada i mladoženja zajedno ulaze u crkvu, prateći sveštenika, kao znak jednakosti i zajedništva. Katolička Crkva želi naglasiti da brak nije “predaja” žene muškarcu, već slobodan i obostran čin volje dvoje ljudi koji pred Bogom sklapaju savez života.

Kako onda verenici ulaze u crkvu?

S obzirom na liturgijska pravila, postoji nekoliko dopuštenih načina ulaska u crkvu na dan slavlja sakramenta ženidbe:

(Poslužnici), sveštenik, verenici, roditelji (i to roditelji i od verenika i roditelji od verenice), svedoci
(Poslužnici), sveštenik, verenici, roditelji (i to roditelji i od verenika i roditelji od verenice)
(Poslužnici), sveštenik, verenici, svedoci
(Poslužnici), sveštenik, verenici

Iako se prizor oca koji ispraća ćerku do oltara često doživljava kao emotivni vrhunac svadbenog dana, Katolička Crkva taj čin ne smatra delom službenog obreda. Može biti dopušten kao pastoralna adaptacija, ali samo uz dogovor sa župnikom.

Leonardin slučaj pokazao je koliko je tanka granica između lične tradicije i crkvenog pravila. A iako joj želja nije bila ispunjena, njena je priča, kako kaže, možda otvorila vrata drugim mladama da same biraju kako će zakoračiti prema oltaru, s ocem ili sa verenikom.