Zašto govorimo "Kaži dragička"? Nikada ne biste pogodili u čemu je "fora"

Srpski jezik je bogat izrazima koji su se, gotovo neprimetno, ušunjali u svakodnevni govor. Neki od njih imaju zanimljivu istoriju, a među njima se posebno ističe vesela i dobro poznata fraza „Kaži Dragička!“

Ko je bila „Dragička“?

Ono što malo ko zna jeste da iza ove uzrečice stoji stvarna osoba, gospođa Dragić, dama iz beogradske elite pedesetih godina prošlog veka.

Prema pisanju portala 011info, gospođa Dragić bila je poznata po svom šarmu, duhovitosti i ogromnoj radoznalosti. Gde god bi čula neku zanimljivu priču, tu bi zastala, „pretvorila se u uho“ i pažljivo slušala. Njen hobi bilo je upravo to, skupljanje priča, tračeva i pikanterija iz života poznatih i uglednih Beograđana.

Ali za razliku od današnjih tračeva koji često imaju negativnu notu, gospođa Dragić širila je samo lepe i vedre priče. Umela je da ih prepriča toliko duhovito i slikovito da su ljudi dolazili samo da je slušaju.

Kako je nastao izraz „Kaži Dragička“?

Vremenom, gospođa Dragić je odlučila da okuplja istomišljenike  i tako je osnovala prvi „Klub tračeva“ u Beogradu.
Pravila su bila jednostavna: na ulazu ste morali da izgovorite lozinku  „Kaži Dragićka“.

U klubu se prepričavalo, smejalo i delile su se samo pozitivne priče. Međutim, među članovima je bio i jedan stranac koji nije mogao da razlikuje slova ć i č, pa je umesto „Dragićka“ izgovorio „Dragička“.

Njegova simpatična greška ubrzo je postala opšteprihvaćena, a gospođu Dragić su i sami članovi počeli da od milošte zovu Dragička.

Od tračeva do simbola dobrih vesti

Kako je vreme prolazilo, klub je prestao da postoji, a lik gospođe Dragić polako je pao u zaborav. Ipak, njena lozinka je preživela i postala deo svakodnevnog govora.

Danas izraz „Kaži Dragička“ više nema veze s tračevima, on je postao vesnik lepih vesti i uzbudljivih trenutaka. Kad ga čujemo, znamo da nas čeka osmeh i nešto zbog čega vredi reći: „Dragička!“