Naučnik sa Harvarda tvrdi da ima dokaz da Bog postoji, koristeći složenu matematičku formulu

Njegova ideja, poznata kao argument finog podešavanja, podstakla je rasprave na društvenim mrežama, te otvorila novo poglavlje u dugotrajnoj debati između nauke i i religije, piše Mirror.

Prema dr Sunu, uslovi u svemiru toliko su precizno usklađeni da stvaranje života teško može biti tek puka slučajnost. Govoreći na The Tucker Carlson Networku, istakao je: “Postoji toliko primera sveprisutnih sila koje nam omogućavaju život. Bog nam je dao ovo svetlo, da ga sedimo i činimo najbolje što možemo”.

Ovaj pogled nadovezuje se na ideju koju je još 1963. godine izneo fizičar Pol Dirac sa Univerziteta Cambridge. Dirac je tvrdio da matematička lepota prirodnih zakona sugeriše postojanje više sile.

“Čini se da je priroda konstruirana tako da se njeni temelji mogu opisati izuzetno elegantnim matematičkim teorijama”, napisao je, dodajući da bi se moglo reći kako je “Bog matematičar vrlo visokog reda”.

U filozofskom poređenju, Sun se oslanja na poznatu analogiju sata: složenost i preciznost sata upućuju na urara, a jednako tako i sklad svemira upućuje na inteligentnog stvoritelja. Ali, njegova teorija nije bez osporavanja. Kritičari ističu dva glavna protivargumenta:

Ograničeno razumevanje kosmosa – ljudska spoznaja svemira još je vrlo mala, a u drugim uslovima i na drugačijim temeljima života mogli bi nastati oblici postojanja koje danas ne možemo ni zamisliti.

Uloga slučajnosti – izuzetno retki događaji ipak se događaju, pa tako i postanak našeg svemira, bez obzira koliko neverovatno izgledao.

Uprkos skepticima, Sunovo izlaganje ponovo je otvorilo staro pitanje: jesu li savršenstvo i sklad svemira djelo slučajnosti – ili dokazi o postojanju nečeg većeg od nas?