Sutra je VIDOVDAN: Među brojnim običajima, jedan je posebno važan za DEVOJKE - ako OVO urade večeras, SANJAĆE SUĐENOG

Iako je poznat kao dan velike istorijske prekretnice zbog Kosovskog boja iz 1389. godine, njegova snaga ne leži samo u istoriji - već i u duhovnoj simbolici i narodnim običajima koji se i danas prenose s kolena na koleno.

Vidovdan je jedan je od najdublje ukorenjenih praznika u srpskoj narodnoj tradiciji. U njemu se prepliću paganska verovanja, hrišćanski elementi, istorijska sećanja i narodni običaji koji su se prenosili s kolena na koleno.

Vidovdan – praznik koji nije postojao u crkvenom kalendaru

Iako danas ima značajno mesto u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vidovdan se tek od 1892. godine uvrštava u crkveni kalendar – i to uz ime proroka Amosa i svetog kneza Lazara, čiji kult SPC neguje. Pre toga, ovaj datum je živeo kroz narodna verovanja i običaje, povezane sa starim slovenskim božanstvom Vidom, "Bogom nad bogovima" i simbolom svetlosti i vida.

"Oj Vidove, Vidovdan…" – praznik koji otvara oči

Prema narodnom verovanju, ono što se vidi na Vidovdan, to će pratiti čoveka cele godine. Zato su ljudi tog jutra gledali s posebnom pažnjom – u prirodu, u dom, u druge, pa i u sebe.

Na primer, seljaci pod Fruškom gorom umivali su se jutarnjom rosom govoreći:

"Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio."

U Banatu, devojke su govorile:

"Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi."

U nekim krajevima su ljudi vadili novac, brojali ga, iznosili tapije i ugovore – simbolično osvetljavajući ono što žele da se umnoži i sačuva.

Noć uoči Vidovdana: snovi donose poruke

Jedan od najlepših i najmističnijih običaja vezan je za devojke koje žele da saznaju ko će im biti suđeni. U Bosanskoj krajini i oko Vlasenice, brale su crveno cveće i vidovu travu (vidovčicu), stavljale je pod jastuk uz hleb, so i druge simbole, pa pred spavanje govorile molitvu:

"Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga…"

Verovalo se da će se budući muž prikazati u snu, ako je suđen.

Vidovdan u narodnoj medicini i simbolici

Vidovdan je bio značajan i u narodnoj medicini – posebno za oči. Trava vidovčica se brala uoči praznika, potapala u vodu i koristila za umivanje kako bi se očuvalo zdravlje očiju tokom godine.

U nekim krajevima, ova biljka se sušila i čuvala kao lek – za slučaj kada bi neko iz porodice oboleo od očiju.

Narodni običaji: šta se sme, a šta ne na Vidovdan

Po verovanjima, na Vidovdan se ne radi na polju, ne obavljaju teški kućni poslovi, ne peva se, ne igra, ne pravi se galama. Dan je posvećen tišini, sabranosti i poštovanju predaka.

Dozvoljeno je i čak poželjno:

započeti ručne radove – veruje se da će trajati i doneti uspeh,
uređivati i čistiti dom – običaj iznošenja stvari iz kuće kako bi se „provetrale“,
paliti sveće za pokojne i odlaziti na groblje – kao čin sećanja i molitve,
gledati u zalazak sunca, brati voće i spremati simbolične ponude.
U nekim krajevima žene su iznosile tkanje, pokazivale radinost i blagostanje, a po mirisu sveća i svetlosti prepoznavale blagoslov doma.

Vidovdan kao zavet i opomena

Za Srbe, Vidovdan nije samo praznik – on je zavet, identitet i duhovna vertikala. Od 1389. godine, kada se dogodio Kosovski boj, ovaj datum nosi simboliku žrtve, vere, prkosa i narodnog pamćenja.

U Zakonu o državnim i verskim praznicima iz 2001. godine, Vidovdan je opisan kao dan koji čuva sećanje na sve koji su tokom istorije stradali u odbrani otadžbine, prenosi Lepa i srećna.