Sutra slavimo LAZAREVU SUBOTU ili VRBICU: Ovo su narodni običaji - a evo i šta nikako ne bi trebalo raditi

Lazareva subota praznuje se tačno osam dana ped Vaskrs, uoči praznika Cveti. Prazuje se u spomen na pravednog Lazara, sledbenika Hristovog, koga je sin Božji vaskrsnuo iz mrtvih.

Veruje se da je Spasitelj četiri dana po smrti svog prijatelja Lazara iz Vitanije njega vratio među žive jednom jedinom rečenicom: "Ustaj, Lazare".

Lazareva subota je naziv dobila po prijatelju Isusa Hrista, Lazaru iz Vitanije, koji je preminuo i kojeg je, po predanju, Isus oživeo četiri dana kasnije, kada je iz Jerusalima stigao u Lazarevu rodnu Vitaniju. Otud ga pravoslavni hrišćani zovu Lazarem Četvorodnevnim. U čast ovog velikog biblijskog čuda Isusa Hrista pravoslavni vernici na Lazarevu subotu sprovode niz običaja koji vekovima opstaju u našem narodu.
Običaji za Lazarevu subotu

Ovaj praznik je bogat i narodnim običajima koji se razlikuju širom Srbije. 

Na ovaj dan bere se olistalo pruće vrbe, jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Za Vrbicu je običaj da se oko struka nose grančice vrbe, a oko vrata zvončići, koji simbolizuju pozdrav Hristu.

Pored toga, unošenje grana vrbe u crkvu, i kasnije u kuću, nije jedini običaj koji na ovaj praznik uključuje najmlađe - mališani na Vrbicu nose zvončiće vezane za trobojku, čime objavljuju pobedu života nad smrću. Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka: "Udesio se, kao za Vrbicu".

U mnogim krajevima se u domove unose vrbove grančice, a ponegde i koprive, za koje se veruje da donose zdravlje i blagostanje. Grančice se čuvaju u kući tokom cele godine, često postavljene uz ikone.

Drugi običaj je da se rano ujutro ubere cveće, ali ono mora da odstoji u dvorištu, u nekoj posudi sa vodom do praznika Cveti. U našoj tradiciji je da na Lazarevu subotu ne bi trebalo unositi cveće u kuću, jer članovima porodice do naredne Lazareve subote neće polaziti za rukom ono što budu radili.
Običaj koji najviše raduje najmlađe je odlazak u crkvu. Tradicija nalaže da roditelji obuku deci najlepšu garderobu i da im oko vrata stave zvončić kojim simbolično najavljuju ulazak Spasitelja u Sveti grad Jerusalim. Takođe, deci se na glavu stavljaju venčići ispleteni od cveća i vrbovih grančica. Grančice vrbe koje roditelji i deca donose iz crkve trebalo bi zadenuti uz ikonu sveca zaštitnika porodičnog doma.

Jedan zanimljiv običaj u nekim delovima Srbije podrazumeva jutarnje umivanje na reci, tom prilikom se iz vode uzima kamenčić koji se šutne što dalje uz reči: „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.“ Ovo simbolično „proterivanje zla“ deo je narodne tradicije zaštite doma i porodice.

Šta ne treba raditi na Lazarevu subotu

Kako u narodu postoje običaji koje bi trebalo sprovesti na dan kad je Isus Hristos vaskrsao svog prijatelja Lazara Četvorodnevnog, tako postoje i verovanja šta nikako ne bi trebalo raditi na ovaj dan.

S obzirom na to da Lazareva subota "pada"u vreme Uskršnjeg posta, ne bi trebalo pevati i veseliti se, već umnožiti molitve. Iako je Lazareva subota veliki praznik i najava pobede života nad smrću, jer "svi koji videše Hrista kako je oživeo svog prijatelja priznaše ga za Sina Božijeg", u pravoslavnoj tradiciji subota je dan koji je posvećen upokojenima, te nije prikladno izražavati radost.

Još jedno pravilo kog se pravoslavni vernici pridržavaju je post. Čak i oni koji ne poste, na Vrbicu bi trebalo da jedu biljnu hranu pripremljenu na ulju.