"Kraj sveta će izgledati stravično": Ono što nam najviše treba, nestaće

Ova promena verovatno neće nastupiti još najmanje milijardu godina, ali kada dođe do nje, odvijaće se prilično brzo, prema istraživanju objavljenom 2021. godine. Zemlja će se tada vratiti u stanje slično onom pre Velike oksidacione revolucije koja se dogodila pre oko 2,4 milijarde godina.

- Godinama se diskutovalo o tome koliko dugo će biosfera Zemlje opstati, na osnovu naučnih saznanja o postepenom jačanju sjaja Sunca i globalnom geološkom ciklusu ugljenika i silikata - izjavio je ekološki naučnik Kazumi Ozaki sa Univerziteta Toho u Japanu, kada je studija objavljena.

- Jedna od posledica ovog teorijskog okvira jeste kontinuirani pad nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, uz globalno zagrevanje na geološkoj vremenskoj skali - dodao je Ozaki.

Naučnici ističu da prisustvo kiseonika u atmosferi verovatno nije trajna karakteristika nastanjivih planeta uopšte, što može imati velike posledice u potrazi za životom u svemiru.

- Naš model predviđa da će do deoksigenacije atmosfere doći naglo, pri čemu će nivo kiseonika pasti na vrednosti slične onima iz arhajskog doba Zemlje, i to pre nego što klima dođe u stanje vlažne staklene bašte i pre nego što dođe do opsežnog gubitka površinske vode iz atmosfere - navodi tim istraživača u svom radu.

U tom trenutku, za ljude i većinu organizama koji zavise od kiseonika biće kraj puta, pa se nadamo da ćemo do tada pronaći način da napustimo planetu.

Da bi došli do ovih zaključaka, naučnici su koristili detaljne modele biosfere Zemlje, uzimajući u obzir promene u sjaju Sunca i odgovarajući pad nivoa ugljen-dioksida, koji se razgrađuje pod uticajem rastuće toplote. Manje ugljen-dioksida znači i manje fotosintetičkih organizama, poput biljaka, što vodi ka smanjenju proizvodnje kiseonika.

Ranija istraživanja su predviđala da će pojačano zračenje Sunca ispariti okeane sa Zemlje u naredne dve milijarde godina, ali ovaj model – koji se temelji na proseku od gotovo 400.000 simulacija – sugeriše da će pre toga doći do pada nivoa kiseonika, što će uzrokovati nestanak većine oblika života.

- Pad nivoa kiseonika biće izuzetno dramatičan - rekao je geonaučnik Kris Reinhard sa Tehnološkog instituta Džordžija za časopis New Scientist.

- Govorimo o smanjenju od čak milion puta u odnosu na današnji nivo kiseonika.

Ova studija je posebno značajna za potragu za nastanjivim planetama van našeg Sunčevog sistema. Kako sve moćniji teleskopi počinju sa radom, naučnici žele da precizno definišu šta bi trebalo da traže u ogromnim količinama podataka koje ovi instrumenti prikupljaju.

Istraživači sugerišu da možda treba da tragamo i za drugim biološkim potpisima osim kiseonika kako bismo povećali šanse za otkrivanje vanzemaljskog života. Njihova studija bila je deo NASA-inog projekta NExSS (Nexus for Exoplanet System Science), koji istražuje mogućnost života na planetama izvan našeg sistema.

Prema proračunima Ozakija i Reinharda, period u kojem je Zemlja pogodna za život sa obiljem kiseonika mogao bi trajati samo 20 do 30 procenata ukupnog životnog veka planete – dok će mikrobiološki život opstati i dugo nakon što ljudi nestanu.

- Atmosfera nakon velike deoksigenacije biće bogata metanom, sa niskim nivoom ugljen-dioksida i bez ozonskog omotača - rekao je Ozaki.

- Zemlja će tada verovatno postati svet anaerobnih oblika života.