Znate li zašto se kiti jelka? Stari Rimljani su verovali da u jelkama žive duhovi šuma

Prema etnološkim zapisima, Rimljani su, naime, verovali da u jelkama žive duhovi šuma, pa su za novogodišnju noć odlazili da ih daruju tako što su poklone kačili na grane. Sekli su mlade jele, donosili ih u kuće i kitili. Zimzeleno drveće je bilo podsetnik da će zima proći i da će ponovo doći proleće.

Druga priča počiva na legendi o tri zimzelena drveta - kedru, boru i jeli koja su rasla ispred pećine u kojoj je rođen Isus Hrist. U trenutku njegovog rođenja sve drveće se zatreslo da bi ga pozdravilo. Kedar je malom Isusu dao mirišljave iglice, a bor šišarke. Jela nije imala plod i zaplakala je. Legenda kaže da se anđeo smilovao i poklonio joj zvezdu s neba koju je ona spustila pred Isusa. Otuda i običaj da se na vrh okićene jelke postavlja zvezda.

Okićena jelka je postala simbol novogodišnjih praznika i novog početka, što se praktikuje i u kulturama koje ne proslavljaju rođenje Isusa Hrista 25. decembra.

U Poljskoj se jelka kitila jabukama, orasima, kolačićima, šarenim papirićima, zvezdama napravljenim od slamki, mašnicama... Verovalo se da ovo drvo ima magičnu moć i da najavljuje uspešnu novu godinu.

Nemci su u 18. veku kitili jelku skupocenim dekoracijama i najzaslužniji su za širenje ovog običaja u svetu. Vojnici su iz Nemačke preneli ovaj običaj 1815. godine u Beč, pa u Rusiju i preko okeana. Od 20. veka jelke se postavljaju na javnim mestima u gradovima širom sveta.

Prema nekim računicama, svake godine Amerika proizvede oko 36 miliona jelki, a Evropa 60.