Ova tri uređaja troše najviše struje, kako da prepolovite račun

Britanska organizacija Energy Saving Trust objavila je na svom sajtu podatak da da mašina za pranje veša troši čak 14 odsto troškova za električnu energiju i da ona najviše "jede" struju.

Naveli su da je najbolje da je uključujete u periodu od 22 do osam sati, a "magični sat" je od sedam do osam.

Tu informaciju potvrdio je i beogradski električar Milan Janković, koji za Nova.rs kaže da veš mašina ne mora da bude "najveća aždaja struje", ukoliko vodimo računa o programima koje koristimo i o vremenu kada je uključujemo.

- Mašina za pranje veša spada među uređaje koji troše najviše električne energije. Tu nema nikakve dileme. Ona može da bude veliki potrošač, ali ako se pridržavate saveta, vaš račun za struju će sledećeg meseca biti mnogo manji. Verujte mi na reč. Veš mašina može da potroši duplo više struje samo zbog greške koju svi pravimo - navodi električar.

Nekima će delovati smešno, ali previše deterdženta u veš mašini ne samo da oštećuje odeću, nego i drastično povećava račun za struju, naglašava Janković.

- To je apsolutno tačno. Na svakom pakovanju deterdženta piše koliko je tačno potrebno da dodate u mašinu, ali većina potrošača preteruje. Pre svega, treba naglasiti da više deterdženta ne znači čistiji veš, iako većina ljudi tako misli, pa ljudi preteruju. Osim što ostavlja bele mrlje na odeći, previše deterdženta može da oštetiti i odvode, što znači da će se ostaci deterdženta više taložiti u njima, pa će mašina trošiti duplo više električne energije - ističe on.

Osim previše deterždenta, mašina za veš troši mnogo više struje i zbog određenih programa. Električar objašnjava koji su to programi u pitanju i da li ih često upotrebljavamo.

- Mnoge žene biraju program koji troši veliku količinu vode. Muškarci ne, jer oni nemaju pojma o tome. Ali domaćice misle - što je više vode i više praška, veš će biti čistiji. Standardne veš mašine nude nekoliko različitih programa prilagođenih drugim vrstama tkanina. Svaku od njih karakterišu različite postavke temperature i ciklusi centrifuge, koji direktno utiču na potrošnju energije, pa je tako veća potrošnja električne energije kada je veća centrifuga.

Kako dalje objašnjava, program osetljivog pranja troši najviše vode i energije. On se najčešće koristi jer se tim programom peru "sve one stvarčice koje obučemo jednom ili dva puta".

- Svu garderobu koja nosimo jednom, pa pomislimo kako nam nije ni prljava, ali ni čista da je vratimo u ormar, peremo upravo ovim programom. I to su mahom tkanine poput pamuka, poliestera, ​​lana koje se peru na temperaturama od 40 stepeni, kako se ne bi skupile ili oštetile. Ali, veš mašina nameštena na 40 stepeni koristi dvostruko više energije od one nameštene na 30. Zbog toga je ovo najvažniji savet - perite odeću na 30, a peškire i posteljinu na 60 stepeni kako biste uštedeli struju i vodu.

A da biste zaista prepolovili račun za struju, uz odabir odgovarajućeg programa birajte i odgovarajuće vreme kada ćete upaliti mašinu za pranje veša.

- Vreme je ključno. Najnepovoljnije vreme za trošenje struje je od četiri do sedam popodne. Izbegavajte taj period, a perite stvari u periodu od 22 do osam sati. Dakle, dobar način za uštedu energije je da se električna energija koristi noću kada je moguće, jer je tada na snazi jeftina tarifa, koja pravi bitnu razliku na kraju meseca. Pravi pokazatelj je, recimo bojler, čije zagrevanje isključivo u toku noći može biti tri puta jeftinije nego ako to činite samo u toku dana.

Još jedan savet važan za rad veš mašine, a i mašine za pranje posuđa, jeste - nemojte da ih palite dokle god nisu dupke pune.

- Ovi uređaji koriste istu količinu električne energije nevezano za količinu prljavih stvari i suđa u njima. To je jako važno znati.

U velike potrošače energije u domaćinstvima spadaju i frižideri. Električar objašnjava da se bez frižidera jednostavno ne može, često se u toku dan otvara (najviše leti), ali da ipak postoje načini kako da se smanji potrošnja struje.

- Temperatura na koju je frižider podešen ima veze sa potrošnjom energije jer se svaki put kada otvorimo vrata frižidera, temperatura podigne i što je zadata temperatura niža, frižideru treba više energije da je dostigne. S druge strane, temperatura u frižideru ne sme biti ispod deklarisane temperature na namirnicama koje se drže u njemu. Savet je da u njima održavate ravnomernu temperaturu od pet stepeni Celzijusa, radi efikasnije potrošnje energije, uz preporuku da kupite frižider sa digitalnim termostatom jer je tako tačnije.

Naglašava da frižider treba postaviti što dalje od izvora toplote, poput šporeta i peći, ali i od sunčevih zraka.

- Takođe ga treba postaviti dalje od zida kako bi se omogućio protok vazduha oko zadnje strane hladnjaka. Frižider u proseku troši između 200 i 500 kWh svake godine, ali neki posebno efikasni modeli smanjuju potrošnju ispod 200 kWh. Tako da treba obratiti pažnju i prilikom odabira frižidera. Ne bi trebalo da stavljate toplu hranu u frižider ili da je pretrpavate hranom. Preporučljivo je da se frižider otvara što je moguće manje i da je otvoren što je kraće moguće. Važno je da ga redovno čistite i da se uverite da je unutrašnjost suva.

Kako je bojler jedan od većih potrošača, bilo bi najbolje da iskoristite zelenu tarifu i da njime vodu zagrevate isključivo noću, savetuje sagovornik.

- Bojler spada u uređaje koji troše najviše struje u kući, koji svi zajedno mogu biti odgovorni za čak 23 posto potrošene električne energije. Pored toga što bi trebalo da ga uključujete noću, posebno ako vas u stanu živi jedno ili dvoje, veoma je važno i da ga redovno čistite od kamenca, jer sam kamenac usporava proces zagrevanja što dovodi do veće potrošnje struje - ističe električar.

Prema njegovim rečima, za samo jedan sat rada bojler snage dva kilovata potroši dva kWh. Ako bojler svaki dan radi dva i po sata, mesečno potroši ukupno 150 kWh.

- Na većini bojlera temperatura je unapred nameštena, ali da biste uštedeli, termostat bojlera podesite na ekonomično grejanje, odnosno na temperaturu između 50 i 60°C. Osim što je nepotrebno, pregrevanje vode (na 75 ili čak 85 stepeni Celzijusovih) prouzrokuje veću potrošnju struje, ali i brže propadanje bojlera i stvaranje kamenca. Zato je preporuka da se električni bojleri redovno održavaju, odnosno da se bojler i grejač očiste otprilike jednom godišnje, a tamo gde je voda mekša može i ređe. Šuštanje, zujanje i pucketanje bojlera kad se uključi obično je znak da se oko grejača nalaze naslage kamenca koje treba ukloniti.

Važno je napomenuti i da, za razliku od većine drugih kućnih uređaja, bojler neće manje trošiti ako se stalno drži isključen.

- Zato što će voda sa svakim uključivanjem morati da se zagreje ispočetka. Zato se električni bojler isključuje samo kad vam duže vreme neće trebati topla voda - kaže električar.

S obzirom na to da je počela grejna sezona, računi će, kako to obično biva, biti i veći.

- Najviše energije se koristi za grejanje, oko 60 odsto, a mnogi građani žive u objektima koji ne da nisu toplotno izolovani, već nemaju ni fasadu. Najveći potrošači u toku grejne sezone su električni kotlovi i TA peći. TA peći treba uključivati tokom noći, dok električni kotlovi ne mogu da sakupe energiju tokom noći, pa je potrebno u njih instalirati termoleguratore, koji neće dozvoliti kotlu da pregreje prostoriju - savetuje električar.