Nivo metana dostiže rekordne visine, sledi globalnu katastrofu

Uprkos globalnim naporima za smanjenje emisija metana, najnovija istraživanja ukazuju na zabrinjavajuću stvarnost: nivo metana je porastao u poslednjih pet godina brzinom koja prevazilazi sve prethodne podatke u poslednjih 800.000 godina.

Metan, snažan gas sa efektom staklene bašte, prvenstveno potiče iz ljudskih aktivnosti poput poljoprivrede, vađenja fosilnih goriva i upravljanja otpadom. Ove aktivnosti značajno doprinose globalnom zagrevanju, pri čemu metan zagreva atmosferu gotovo 90 puta brže od ugljen-dioksida u periodu od 20 godina.

Najnoviji nalazi, objavljeni u časopisima Environmental Research Letters i Earth System Science Data, oba deo Global Carbon projekta, otkrivaju alarmantne trendove koji bi mogli podići globalne temperature iznad sigurnih granica.

Koncentracije metana u atmosferi sada prelaze nivoe iz predindustrijskog doba za više od 2,6 puta, što predstavlja najviše nivoe zabeležene u milenijumima. Ovaj porast se poklapa sa najgorim scenarijima koje su predvideli klimatski naučnici, sugerišući da bi globalna temperatura mogla porasti za više od 3°C do kraja ovog veka. Takav porast imao bi katastrofalne posledice po ekosisteme širom sveta.

Ljudske aktivnosti i dalje su glavni pokretač porasta emisija metana. Uprkos regionalnim padovima zabeleženim u Evropskoj uniji i verovatno Australiji, globalne emisije su porasle za 61 milion tona u poslednje dve decenije. Ključni izvori emisija uključuju rudarenje uglja, naftnu i gasnu industriju, stočarstvo i razgradnju organskog otpada na deponijama. Važno je napomenuti da emisije iz ovih izvora i dalje rastu, potkopavajući globalne napore za suzbijanje klimatskih promena.

Zanimljivo je da je pandemija COVID-19 privremeno promenila dinamiku emisija metana. Mere zatvaranja tokom 2020. dovele su do smanjenja emisija povezanih sa transportom, što je posredno uticalo na akumulaciju metana u atmosferi. Međutim, ovo smanjenje je činilo samo polovinu zabeleženog porasta koncentracije metana te godine, što ističe složen odnos između izvora emisija i sastava atmosfere.

Nove perspektive o izvorima metana

Nedavne studije Globalnog projekta za ugljenik takođe su revidirale naše razumevanje izvora metana, posebno iz močvara i vodenih tela. Tradicionalno kategorisani kao prirodni izvori, emisije iz ovih ekosistema sve više su pod uticajem ljudskih aktivnosti kao što su izgradnja brana i oticanje poljoprivrednih hemikalija. Ova nova klasifikacija naglašava potrebu za sveobuhvatnim strategijama kako bi se efikasno rešili svi izvori emisija metana.

Kako se globalne temperature približavaju kritičnim pragovima, hitna akcija je potrebna da se preokrenu trenutni trendovi emisija. Izvodljivost postizanja Globalnog obećanja o metanu sada se čini neizvesnom, sa značajnim nedostacima u međunarodnim naporima da se emisije efikasno smanje. Rešavanje ovih izazova zahteva koordinisane globalne politike usmerene na ključne sektore kao što su poljoprivreda, proizvodnja energije i upravljanje otpadom.

Najnoviji podaci o emisijama metana predstavljaju ozbiljnu realnost za globalne klimatske napore. Sa metanom na istorijskim maksimumima i emisijama koje nastavljaju da rastu, prozor za ograničavanje globalnog zagrevanja brzo se zatvara, piše SciTechDaily magazin. Neposredne i odlučne akcije su neophodne kako bi se izbegle nepovratne klimatske posledice i očuvala održiva budućnost za naredne generacije.

Ovo upozorenje naučnika naglašava hitnu potrebu za međunarodnom saradnjom i inovacijama u politici kako bi se efikasno rešili problemi emisije metana i ublažile sve veće pretnje koje proizilaze iz klimatskih promena.