Tužna priča o narodu koje izbegava kontakte sa civilizacijom

Grupa koja predstavlja 39 etničkih zajednica u regijama Kusko i Madre de Dios, saopštila je u ponedeljak da je 27. jula najverovatnije došlo do ilegalne seče drveća na njihovoj teritoriji i da je jedan od drvoseča povređen.

Pre nekoliko nedelja na internetu su se pojavile fotografije članova plemena, dok su tražili hranu na obali Amazona, što je prema nekim stručnjacima dokaz da su im se drvoseče opasno približile.

Iz "Survival International" organizacije, koja se bori za prava autohtonih naroda i intenzivno prati probleme s kojima se suočavaju pripadnici plemena Maško Piro, kažu da fotografije i videi prikazuju preko pedeset muškaraca iz te zajednice, za koju se procenjuje da ima i do 750 ljudi.
Oni kažu da bi nedostatak zaštite i povećana aktivnost kompanija i ilegalnih operatora na teritoriji Maško Piro mogla da dovede do "katastrofalnih posledica", poput prenosa bolesti i nasilnih incidenata.

Inače, dvojica drvoseča pogođena su strelama dok su na njihovoj teritoriji pecali 2022. godine, a jedan od njih je od zadobijenih povreda preminuo.

"Trajno vanredno stanje"

Iz "Survival International" kažu da pokušavaju da izvrše pritisak na vladu Perua da se uključi u rešavanje problema i pomogne da se situacija stavi pod kontrolu.

"Ovo je trajno vanredno stanje. U poslednjih nekoliko meseci viđali smo pripadnike Maško Piro plemena na svake dve nedelje na različitim mestima i svi su bili okruženi drvosečama", kaže za CBS News Tereza Mejo, istraživačica iz ove organizacije.

"To je zaista pitanje života i smrti. Samo vlada može i ima dužnost da to zaustavi", dodala je ona.
Prema izveštaju specijalnog izveštača Ujedinjenih nacija za prava autohtonih naroda iz 2023. vlada Perua je priznala Maško Piro i druga izolovana plemena koriste teritorije koje su otvorene za seču drveća. U izveštaju se izražava briga zbog toga što njihov reon nije označen, "uprkos razumnim dokazima o njihovom prisustvu još od 1999".

Tragična prošlost

Maško Piro smatra se najvećim plemenom na svetu koje nema kontakt sa civilizacijom. Njihova želja da se drže podalje od ostatka sveta posledica je toga što su veleposednici s kraja 19. veka koji su eksploatisali kaučuk iz Amazonije masakrirali i porobili na hiljade pripadnika njihovog plemena. Oni koji su uspeli da pobegnu, povukli su se dublje u šumu i do dana današnjeg ostali bez kontakta sa svetom.

Njihovi potomci koji i dalje žive u izolaciji, ponovo se suočavaju sa invazijom na njihovu teritoriju, ovog puta drvoseča.
Vlada je 2002. reagujući na apel FENAMAD-a napravila Rezervat Madre de Dios, s ciljem da se zaštiti Maško Piro šuma, ali on prekriva samo trećinu predloženog područja. Veliki deo područja koje pleme naseljava je van granica zaštite. Da stvari budu još gore, oblast je prepuštena koncesionarima.

Tiho prijateljstvo sa plemenom Jine

Kako gube svoju dragocenu šumu, poslednjih godina sve češće se mogu videti u blizini njima srodnog naroda Jine, koji ima kontakt sa civilizacijom. Od njih povremeno uzimaju juku i banane ili traže mačete i posuđe za pripremu hrane.

Svoj dolazak obično najavljuju posebnim zviždukom, oponašajući pticu tinamui, kako bi upozorili ostale da se udalje, dok prikupe kornjačina jaja s obale ili uberu nešto voća i povrća. Naime, iako imaju zajedničke pretke, kontakt među njima je opasan jer Maško Piro nemaju imunitet na većinu bolesti koje su prebolovali savremeni ljudi, što bi moglo da dovede do smrtonosne epidemije u zajednici.

Mnogi pripadnici Jine plemena brane Maško Piro i sade dodatne bašte, takozvane "čakre", na ivicama sela, gde njihove komšije mogu neometano da uzmu šta im je potrebno.

Survival International navodi da drvoseče ne prijavljuju svoje susrete s plemenima, iz straha da će im vlada obustaviti aktivnosti.