Stiže li kraj našim letovanjima na Mediteranu?

- Teško je poverovati, jer je trenutno se dešava suprotno. Za nekoliko nedelja, milioni britanskih porodica uživaće u toploti dok se iskrcavaju iz aviona u Palma de Majorci, Palermu i Pafosu. Ali upravo ova vrućina će takođe jednog dana značiti kraj letnjih raspusta na Mediteranu. Poput Dubaija u avgustu, biće previše neprijatno - navodi portal.

I, ne može da se porekne, to se već događa. Grčka je zabeležila najraniji tropski talas, u Kataloniji se još u vreme Uskrsa upozoravalo da se racionalno troši voda zbog rekordne suše. Sicilija je još 2021. beležila temperature veće od 48 stepeni Celzijusa...

Da li je i ranije bilo ovako?

Kako ističe Telegraph, neki ljudi tvrde da je Evropa uvek doživljavala ovakve sezonske tropske talase, što je istina. Međutim, ranije nisu bili ni toliko vreli ni toliko česti. Copernicus Climate Change Service navodi da je deset najtoplijih godina zabeleženo od 2000. godine na ovamo.

Klimatske promene su, naravno, globalni problem, za koji se naučna zajednica slaže da je pogoršan preteranim zagađivanjem od industrijske revolucije. Po svemu sudeći, stvari bi se mogle dodatno zahuktati.

Peter Stot, bivši direktor Met Office, još 2021. je prognozirao da bi temperature na Mediteranu uskoro mogle da pređu 50 stepeni Celzijusa.

- Čini se da bi ovo leto moglo da pruži još rekordnih temperatura - rekla je za "The Telegraph" Rosi Mamat, doktorantkinja i stručnjak za meteorologiju na Univerzitetu Reading.

Porast temperatura prvo će pogoditi one u južnoj Evropi. Stopa smrtnosti povezana s vrućinom u Evropi porasla je 30 posto u periodu 2003-2012. do 2013-2022. godina, prema izveštaju Lanceta.

Gde ćemo na more 2043?

- Duža, toplija i suva leta takođe izazivaju suše, koje utiču na poljoprivredu i proizvodnju hrane, oštećenja infrastrukture i uništavanje staništa. Sredozemno more se zagreva brže od globalnog proseka, a predviđa se da će porasti i do metar do 2100. godine - navodi Telegraph.

Britanski portal piše da, uzimajući sve ove faktore u obzir, nije trivijalno već sada razmišljati gde ćete na odmor 2043. godine. Turizam je veoma važan mediteranskim zemljama - čini 18 odsto BDP-a u Grčkoj, 12 u Španiji, 10,5 odsto u Italiji. Vlade ovih zemalja već razmišljaju o tome šta će klimatske promene značiti za njihove ekonomije.

I dok se Mediteran zagreva, odmarališta širom Alpa imala su manje količine snega poslednjih zima, pa su mnoga od njih počela da se okreću modelu letnjeg turizma. To znači više velnes opcija, više turizma za posmatranje zvezda, više festivala.

Još jedna posledica svega ovog mogla bi da bude i produženje sezone, a uskršnji odmor i sredina maja i oktobra postaće sve popularnija razdoblja za odmor, zbog čega neke kompanije već prilagođavaju svoje kalendare.

- Više ne organizujemo planinarska putovanja u Španiji i Portugalu tokom najtoplijih meseci jula i avgusta, a dodali smo više izleta van sezone u aprilu i oktobru kako bismo ljudima olakšali izbegavanje ekstremnih temperatura. Takođe smo dodali zimska putovanja u mesta poput Grčke i Hrvatske - rekao je Radek Novak iz Intrepid Travela.

Da turisti menjaju navike, govori i portparol lanca hotela na Santoriniju i navodi da su im sada maj i septembar postaju sve zauzetiji, u odnosu na jul i avgust.

- Na kraju ćemo početi da gledamo na sever. Dokument iz 2023. koji je naručila EU, simulirajući različite nivoe zagrevanja i uticaj na kretanje turista, predviđa jasan obrazac promene turističke potražnje sever-jug, pri čemu će severni regioni imati koristi od klimatskih promena, a južni regioni suočeni sa značajnim smanjenjem turističke potražnje - navodi Telegraph.