Britanska novinarka u BG: Pet preporuka, dve kafane

Svaki grad ima prepoznatljiv zvučni pejzaž, koji se stalno menja s likovima, kulturom i istorijom – a Beograd je večeras violina muzičara prozvanog po italijanskom virtuoznom kompozitoru Nikolu Paganiniju, piše novinarka britanskog lista „Metro“, koja je svoju reportažu o „Beogradu ispod radara“ započinje utiscima iz kluba Bam.

Kaže da ju je miris duvana vratio u detinjstvo, a svojim čitaocima objašnjava i fenomen turbo-folka, predstavljajući im Lepu Brenu i Cecu.

„BAM klub je haotičan. Gosti – skoro isključivo lokalci – ulaze dok svira bend, predvođen Paganinijem Malo je pesama koje su mi poznate, ali kada harmonikaš krene sa italijanskom partizanskom pesmom „Ciao Bella“, ja sam presrećna i pridružujem se. Trudim se da pratim ritam, i mada svi oko mene znaju da sam turista, izgleda da niko ne ocenjuje moje plesne veštine. Posle nekoliko flaša domaćeg piva krećem kući, oznojana, kose zalepljene za čelo i promrzla. Ples uz turbo-folk do kasnih sati je eskapada koju preporučujem svim turistima zainteresovanim da se urone u lokalnu kulturu“, piše Gergana Krasteva.

Otkriva da je pre 13 godina sa roditeljima posetila Beograd.

„Bilo je mnogo mesta koje sam želela da ponovo vidim, počevši od Narodnog muzeja u Beogradu, gde su izložena dela dve najveće slikarke ranog modernizma – Nadežde Petrović i Zore Petrović. Zbirka jugoslovenskih slika 20. veka bila je impresivna, nosi priču o nedavnoj srpskoj turbulentnoj istoriji ratova, državnih udara, atentata i revolucija.“

„Još jedna atrakcija koju morate posetiti je Beogradska tvrđava, koja se nalazi u opštini Stari grad, na ušću Save u Dunav. Sastoji se od stare citadele i prostranog Kalemegdanskog parka i predstavlja istorijsko jezgro prestonice. Beograd je tokom svoje bogate istorije više od 40 puta devastiran i obnavljan, a tvrđava svedoči o tome, pa se preporučuje angažovanje turističkog vodiča“, napisala je ona.

Na njenoj listi turističkih atrakcija je i Hram Svetog Save.

„Posvećen princu i svecu iz 12. veka, to je monumentalni projekat koji se još gradi. Sa kupolom visokom 27 metara, teškom 4.000 tona i oko 130.000 kvadratnih stopa zlatnog mozaika, to je jedna od najvećih pravoslavnih crkava na svetu i vrhunska znamenitost u zemlji“, napominje.

Ipak, svoj izveštaj i završava – u kafani. I to najstarijoj u gradu – Znak pitanja.

„Datira iz 19. veka, jedan je od najpoznatijih gradskih objekata, gde se služe izdašna jela kao što su ajvar, sarme, sirevi i kiseli krastavci. Oslanjajući se na tradiciju, drveni stolovi prekriveni su crveno-belim kariranim stolnjacima. Znak Pitanja pruža delić balkanske kulture i ako imate vremena za samo jednu kafanu – posetite ovu“, preporučuje uz posebne pohvale na račun povoljne, a kvalitetne hrane.

Na kraju, utiske sumira rečima: „Možda je zima, ali ako tražite destinaciju gde ste dobrodošli i gde će vam biti toplo oko srca, onda bi Beograd trebalo da bude na vašoj listi. I ako slučajno vidite mog omiljenog Paganinija, molim vas pozdravite ga“.