Patnja i ko je krivac?

Nesreće, saobraćajne nezgode, smrt, glad, ratovi, omiljene su medijske teme. Zašto toliko ljudi privlače nesrećni sadržaji? Zar nam ništa nije bliže od patnje? Ponekad nam se čini da su nam patnja, tuga i bol bliži od ljubavi i od Boga.

Ljudski život je prožet patnjom tela i duše, patnjom zbog nevolja i bede, zbog uvreda, nezahvalnosti, nerazumevanja, pakosti, neljubaznosti. Paradoksalno je verovanje da patnja ne dolazi od Boga, već od slobodne volje čoveka (koju mu je Bog dao!).

Reč patnja ima stvarno i metaforično značenje. Ona ne znači nužno bežati od patnje, potiskivati patnju lažnom radošću jer ona mora trajati koliko mora, mora dozreti da bi otvorila vrata radosti.

Ko može izmeriti koliko je patnje u svetu i u svakom čoveku? Koliko je ljudi počelo da veruje u Boga zbog vlastite patnje? Koliko se vrata radosti, mudrosti i ljubavi otvorilo nakon patnje?

Tri vrste zla: metafizičko, fizičko i moralno

Gottfried Leibniz (1646. – 1716), nemački mislilac, poznat je po ideji da se postojanje patnje i zla nekako mora opravdati. Smatrao je da postoje tri vrste zla. Prva vrsta zla je metafizičko zlo, kojem je uzrok nesavršenost i ograničenost svakog čoveka.

Odnosno, ovde se radi o našem neznanju. Niko sa sigurnošću ne može da dokuči zašto postoji zlo, ali navodi da ono ne dolazi od Boga, već od slobodne volje koju imamo. Drugu vrstu zla naziva fizičko zlo, odnosno bol našeg tela i telesnosti.

Zbog naših misli, emocija i čula osećamo bol, koja služi kao kazna ili odgojno sredstvo. Treća vrsta zla je moralno zlo, koje je najveći pokazatelj slobodne volje čoveka.

Uz ove tri vrste zla, Leibniz naglašava da Božja mudrost i dobrota uvek prevladavaju svaku ograničenost, bol i zlo i da je jedino rešenje da ljudi takođe, transformacijom kroz patnju, krenu da teže ka mudrosti i dobroti.

Patnja i bol kao najveće životne lekcije

Ako treba opravdati postojanje zla u svetu onda treba opravdati i postojanje Boga, čoveka i svemira. Prema tome, Leibniz opravdanje postojanja Boga naziva teodiceja, Bog je uvek savršen i mudar.

Međutim, zašto Bog nije sprečio zlo i onda da li je zaista svemoćan? Ako Bog ne želi da ukine zlo i patnju, je l' u tom slučaju još uvek svet, pravedan i dobar? Ako može i želi da spreči zlo, zašto je stvorio patnju i bol?

Ponuđeni odgovori su: patnja, bol i zlo su kazna i odgojna mera za čoveka. Sloboda se nalazi pokraj proživljene patnje, koja treba da prevlada verom da nas ona približava Bogu.