Kad vas neko ponižava, postavite mu dva pitanja

Postojao jednom tibetanski monah koji je još za života važio za svetog čoveka. Kod njega su po savet dozaliti ljudi iz najudaljenijih krajeva, a važio je za osobu koja je uvek smirena i za čoveka kojeg je nemoguće uvrediti.

Čuje to neki pokvarenjak i reši da ode da testira mudraca. Ode do njega i čim ga je ugledao počne da ga vređa i ponižava najgore što je umeo.

Nakon što mu je ponestalo uvreda na trenutak je zastao i zapanjen shvatio da je monah i dalje smiren i pribran kao i pre njegovog dolaska.

To mnogo iznervira pokvaranjaka pa nastavi da psuje još crnje i gore neko ranije, ali uzalud – činilo se da to mudraca uopšte ne dotiče.

Kada je ostao bez psovki i izgubio svu energiju, reši čovek da priđe monahu i sazna njegovu tajnu.

– Razumem ja te vaše duhovne stvari i kao, nije vas briga šta drugi ljudi misle i govore, ali, ja sam te ponizio i uvredio, treba da naučiš da moraš da se boriš za sebe – rekao mu je.

– Sinko, mogu li da postavim samo 2 pitanja? – upitao ga je monah progovorivši prvi put.

– Naravno – reče čovek.

– Ako ti meni doneseš poklon, a ja ga ne prihvatim, kome taj poklon i dalje pripada? –upita mudrac.

– Pa, ako ne prihvatiš poklon, onda i dalje pripada meni.

– A sada, sine moj, ako ti za mene imaš samo uvredu, a ja je ne prihvatam, kome ona i dalje pripada? – zaključi mudri čovek, okrete se i ode.