Koliko puta dnevno pogledamo u telefon?

Nameće se pitanje da li smo se našli u novoj vrsti ropstva. Da smo mi sami krivi, objasnila je za RTS psiholog Bojana Škorc.

- Mi ljudi volimo da nešto što je samo program, mašina ili samo algoritam, optužujemo za osobine koje mu sami pridajemo. Onda je zapravo velika povika da je internet zapravo kriv, da su oni koji stoje iza kao krojači ili konceptualni nosioci, krivi za način na koji ga mi koristimo - rekla je ona i dodala:

- Ovo je besmisleno dok ne počnemo da razumevamo da smo mi ti koji kormilare svojom komunikacijom, načinom na koji se postavljamo u tom bogatom komunikacionom svetu. Mi smo odgovorni za to što internet radi, svako od nas kao individua.

Robujemo li pritom i statusnim simbolima - na primer, telefonu najnovije generacije i najmodernijih performansi?
- U psihološkom smislu telo nam je self - to je psihički stav prema sebi, i on često uključuje statusne stvari. Ja nisam ja ako nemam vrhunske patike ili se ne osećam sasvim dobro ako nisam bila na mestu gde su svi bili, ili ako nemam vrhunsku tehnologiju, i onda ja ne mogu da budem in, ne mogu da budem deo statusne grupe. To je tržišni deo, i sad iz tog tržišnog dela razumno je izdvojiti onaj funkcionalni - mašina služi meni, a ne ja mašini - rekla je Bojana.

Čovek razvija tehnologiju, ali i ona ga menja.
- Delovanje je uzajamno, kako čovek razvija mašinu, tako mašina razvija set ljudi koji je koriste. To je, po meni, možda najveće obeležje naše civilizacije - to uspostavljanje specifične interakcije između čoveka i mašine, odnosno veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija je prirodna inteligencija, samo pretočena u drugi oblik ispoljavanja. Ta prirodna inteligencija će da utiče na ovu našu materijalnu i taj odnos je uzajaman, valjda se razvijamo, nadamo se tome - rekla je ona.