Tinejdžerima oduzeli telefone na 8 sati: Katastrofa!

Autor eksperimenta je želeo da dokaže radnu hipotezu da savremeni tinejdžeri nisu u stanju da se zaokupe i da su potpuno nesvesni svog unutrašnjeg sveta.Prema pravilima eksperimenta, sutradan su deca imala zadatak da ispričaju kako su doživela ovaj test. Psiholog je savetovao sve učesnike da prekinu eksperiment u slučaju prevelike anksioznosti, nelagodnosti ili napetosti i da zabeleže vreme i razlog njihovog prekida.

Rezultati su bili u najmanju ruku šokantni, a uzmite u obzir da je eksperiment sproveden pre deset godina, kada je tehnologija još uvek bila daleko manje rasprostranjena nego danas.

Od 68 učesnika, samo tri su završila eksperiment – jedva devojčica i dva dečaka.
Tinejdžerka je osam sati zapisivala svoja osećanja u dnevnik. Jedan od dečaka je osam sati pravio maketu jedrenjaka, sa pauzom za ručak i šetnjom psa.

Drugi je prvo sortirao i sistematizovao svoje kolekcije, a zatim se bavio presađivanjem cveća. Ni jedan ni drugi nisu imali negativne emocije tokom eksperimenta i nisu primetili pojavu "čudnih" misli.

Tri učesnika eksperimenta su izjavila da su imali "samoubilačke misli", a petoro je doživelo napade panike. Simptome kao što su mučnina, znojenje, vrtoglavica, naleti vrućine, bolovi u stomaku prijavilo je 27 učesnika… Gotovo svaki od njih prijavio je osećaj straha i anksioznosti, prenosi portal "21mm.ru".
Interesovanje i uzbuđenje pred novonastalom situacijom i suočavanjem sa samim sobom splasnulo se kod skoro svih učesnika do početka drugog ili trećeg sata. Samo deset tinejdžera koji su prekinuli eksperiment osetilo je anksioznost posle tri ili više sati samoće.

Šta su tinejdžeri radili tokom eksperimenta?

Jeli su, čitali su ili pokušavali da čitaju, radili su neke školske zadatke (to je bilo za vreme raspusta, a mnogi od njih su se iz očaja okrenuli udžbenicima), gledali kroz prozor ili se "vukli" po stanu, izašli napolje, u prodavnicu ili kafić (u eksperimentu je komunikacija bila zabranjena, ali je bilo dozvoljeno razmeniti nekoliko preko potrebnih reči sa prodavcima ili blagajnicima), sastavili slagalicu ili lego kockice, crtao ili pokušao da nacrta, igrali su se sa psom ili mačkom, očistili sobu ili stan, kupali su se, bavili se fizičkom aktivnošću, zapisali svoja osećanja ili misli, svirao klavir, gitaru ili flautu, trojica su pisali poeziju ili prozu, jedan dečak je skoro pet sati putovao po gradu menjajući autobuse i trolejbuse, dečak je otišao u zabavni park, ali je posle tri sata počeo da povraća, jedan dečak je prošetao ceo grad, jedan dečak je otišao u Zoološki vrt, molila se jedna devojčica, jedna devojka je otišla u muzej.
Šta su uradili posle eksperimenta?

Skoro svi su u nekom trenutku pokušali da spavaju, ali niko nije uspeo da iskoreni "glupe" misli koje su im se opsesivno vrtele u glavi. Nakon završetka eksperimenta, 14 tinejdžera je odmah ušlo na društvene mreže, 20 se javilo prijateljima, troje roditeljima, a petoro je otišlo u posetu prijateljima.

Ostali su uključili televizore ili počeli da igraju kompjuterske igrice. Pored toga, skoro svi su odmah uključili muziku ili stavili slušalice na uši.
Svi strahovi i simptomi su nestali odmah po završetku eksperimenta.

Zanimljivo je da su 63 tinejdžera prepoznala eksperiment kao koristan i zanimljiv za samospoznaju. Šest učesnika su i sami ponovili eksperiment i tvrde da su uspeli nakon nekoliko pokušaja. Kada su tinejdžeri analizirali šta im se desilo tokom eksperimenta, 51 osoba je koristila fraze kao što su "zavisnost", "doza", "povlačenje", "ispostavilo se da ne mogu da živim bez", "treba mi sve vreme". 

Svi bez izuzetka rekli su da su bili strašno iznenađeni mislima koje su im padale na pamet tokom eksperimenta, ali da nisu mogli da se izbore sa njima zbog pogoršanja opšteg stanja.