Protojerej pojašnjava kako se pale sveće u crkvi

Sveća je predmet valjkastog oblika, izliven od voska, kroz koga je provučen fitilj. Služi kao izvor svetlosti, a svoju funkciju ostvaruje plamenom koji nastaje sagorevanjem fitilja. Sveće se koriste za osvetljenje i u bogoslužbene svrhe.

Sveće se u Pravoslavnoj crkvi koriste u bogosluženju, a vernici prislužuju (pale) sveće za: upokojene, za zdravlje svojih najbližih, i za Krsnu slavu.

Kada prislužujemo (palimo) sveću za pokoj duše, prekrstimo se i izgovorimo: "Seti se Gospode usnulog sluge tvog ili slugu tvojih (ime pokojnika) i podari mu (im) večno blaženstvo, zatim, poljubimo sveću i prislužimo je. Za upokojene – sveća simvolizuje da je duša umrlog prešla iz zemaljskog života u večni život, život svetlosti i istine, gde sija svetlost lica Božijeg. Za zdravlje – prekrstimo se i izgovorimo: Seti se Gospode sluge tvoga ili slugu tvojih (imena) i podari mu (im) zdravlje, sreću i napredak", zatim, poljubimo sveću (sveće) i prislužimo je.

Ne postoji praznik ili dan kada se ne prislužuju (pale) sveće za upokojene. One se prislužuju i na Božić, Vaskrs ili bilo koji drugi praznik.

Vlada pogrešno mišljenje u narodu

U narodu postoji mišljenje da u gorionicima gde se prislužuju (pale) sveće, gornji deo je za zdravlje, za žive, a donji deo gorionika za upokojene, ta podela je veštačka, i nema smisla, u Bogu su svi živi, tako da se može prislužiti sveća za zdravlje i u donjem i gornjem delu gorionika, to isto važi i za upokojene.

Sveća treba da je od čistog pčelinjeg voska. Kao što pčela skuplja mirisni sok i polen sa raznih čistih i mirisnih cvetova, tako i molitva vernika i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i neukaljane, mirisne duše.

Svetlost sveće predstavlja simbol Božanstva, jer Bog u koga mi verujemo, Sveta Trojica, živi u nepristupačnoj svetlosti; Gospod Isus Hristos je nazvan „Sunce pravde“.

Svetlost sveće označava svetlost Hristovog, jevanđelskog učenja, koje nam osvetljava životne puteve. Svetlost sveće daje toplotu, i označava toplotu, tj. toplinu, naše molitve i naše ljubavi za onog svetitelja ili čoveka kome prislužujemo (palimo) sveću.

(Saborni Hram/ Protojerej Srećko Zečević)