Učiteljica zbog jednog đaka prelazi 75 kilometara

Poslednjih pet kilometara putovanja preko planinskih bespuća do sela Predole, za učiteljicu Helenu Veselinović je vrlo naporno, jer su putevi nekategorisani. Kuća nema duž nekoliko kilometara puta. U slučaju da padne sneg, učiteljica će morati da ostavi svoj automobil, kako savetuju meštani sela Predole, i do škole koja je udaljena oko kilometar i po stigne kozjom stazom umesto glavnim putem.

Srećom, sneg još nije pao. Put vodi pored stare škole, koja se pre nekoliko godina urušila pod snegom. U isto vreme u školu stiže i Aleksandar u pratnji svoga vernog psa. Nastava se održava u vikendici, koja je ustupljena školi. U njoj su samo jedna klupa, tabla i peć na drva, bubnjara.
- Aleksandru veoma znači, njegovoj porodici, jer do sledeće škole oni imaju pet kilometara. On je i dalje mali tako da bi bilo jako teško da on putuje pet kilometara do škole pogotovo zimi kada padne sneg kada su uslovi malo otežani - navela je Helena Veselinović, učiteljica u OŠ "Milun Ivanović".

Aleksandar kaže da je sada dovoljno stasao da ide i do Međurečja, u veću školu, piše RTS.

- Navikao sam. Idem sa mojim kučićima. Oni me brane od životinja. Lepo mi je u školi. Četvrti sam razred i lepše mi je u školi nego kod kuće - rekao je Aleksandar.

Aleksandrova sestra Julijana pohađa školu u Gokčanici. Ona je mnogo ranije krenula od kuće.

- On ima dva i po kilometra do škole, a ja sedam. Zato što je gore četvorogodišnja škola, a ovde osmogodišnja. Ja sam sad šesti razred, tako da tamo nema mesta za mene - rekla je Julijana.
U školi u Gokčanici samo su dve učenice. Julijana i šestogodišnja Ruška iz sela Borovo. Sve do sedamdesetih godina prošlog veka u ovim planinskim školama bilo je i do šezdeset učenika.

- Sledeće godine škola se zatvara. On prelazi u Gokčanicu ili se možda sa porodicom bude preselio za Kraljevo, tako da više dece neće biti - navela je učiteljica Helena.

Put do kuće Aleksandru je teži nego dolazak u školu. Njegov dom je na kraju sela, na samim padinama Željina.