Pre nego osudiš čoveka, seti se da ne znaš ništa o njemu

I time što si pred njim ali i drugim ljudima rekla da je manastir mesto gde se kadi tamjanom a ne cigaretom, znaj da si Boga rastužila.

Ta cigareta koju je zapalio možda je jedna jedina u tom danu.

Verovatno da je i blagoslovena od njegovog duhovnika jer on zna kakva se borba u njemu odvija.

Ti ne znaš. I dao Bog da nikada ne saznaš.

Ona je, na neki način i njegova pobeda.

I ta žena iz prodavnice koja ti se učinila tako neprijatnom, kod kuće ima muža koji je maltretira.

Nije joj do osmeha i ljubaznosti, ti misliš, loše se ponaša, a ona se samo loše oseća.

Nisi videla masnicu koju je do skoro na oku imala.

I taj komšija na kog si se sažalila što ga je žena ostavila sa dva deteta dok si nju osudila, on ju je svakodnevno tukao.

Nije ih ostavila, već je otišla kako bi toj deci majku iole zdravom sačuvala.

Uzeće ih, kad-tad, bol koju sada podnosi veća je od svih batina koje je do sada dobila, ali mora je podneti, sve je to zarad svoje dece učinila.

Sećaš se onih roditelja čije je dete histerisalo i udaralo rukama i nogama o pod?

Ne, nisu ga razmazili, tako su ih lekari, zbog dijagnoze, savetovali.

Kažeš da se nije udala jer joj zasigurno nešto fali.

Zapravo, pre nego godina izgubila je verenika u saobraćajnoj nesreći.

Od tada je sama, ne može voleti drugog jer ljubav prema njemu nije prestala.

Verovatno i neće, jer je bila prava.

Ne rastužuj se, znam, sve ovo nisi znala.

Ali ubuduće, kada bilo čiji naizgled loš postupak budeš videla, seti se pre nego li ga budeš osudila, da ne znaš kojim putevima je ta osoba prošla i šta ju je dotle dovelo, seti se da se ne bi ogrešila.

Pomoli se, jer molitva je mnogim, a osuda, osuda baš nijednoj duši nije pomogla.