Vučićeva decenija kroz cenu vinjaka

Majmunima nas prave i političari ubeđujući nas da je inflacija pod kontrolom, da je svima u okruženju, a i šire, mnogo gore nego nama, te od nas neretko traže da budemo zahvalni i srećni što ih imamo.

Sve to, sami ste svedoci, prolazi kod naših ljudi. Oni vide da cene divljaju, da im kupovna moć slabi, ali će suhomesnato smanjiti na tri, četiri kriškice samo da im se Vučić ne sklanja sa televizora.

Posledice krize osećaju i boemi, kojima je (ne)opravdano oduzeta ova titula pojednostavljenom odrednicom – pijanci.

Stvari nisu tako proste, ali lakše bi se razumeli da smo od sabajle pred nas ’posadili’ jednu flašu „Rubinovog vinjaka“. Nije to isto piće kao što je nekad bilo.

A bogami, ni cena mu nije ista. Može predsednik da se hvali kako su plate u Srbiji porasle od te kobne 2012. godine, ali teško da se ko može setiti kada se „hvalio“ koliko su od iste godine poskupeli svi proizvodi i sve usluge koje naš narod svakodnevno koristi.

Ista je priča i sa vinjakom.

Poštovaoci ovog srpskog brendija mogu da potvrde rast cene njihovog omiljenog pića. U odnosu na 2012. godinu i cenu od 659,99 dinara za litar, cena je otišla gotovo za 100 procenata naviše.

Prema ovom foto kolažu na koji ste možda naišli na društvenim mrežama, cena koju ove godine morate platiti za litar vinjaka iznosi 1.149,99 dinara. Međutim, očigledno da poskupljenje nije stalo.

Na današnji dan u jednoj od prodavnica velikog trgovinskog lanca isti ovaj proizod košta 1.245 dinara.

Čini se da će oni koji beg od sive reanosti traže u čaši punoj ovog legendarnog alkoholnog pića morati dobro da se prebroje kako bi dobili svoju dozu kratkotrajnog zadovoljstva. Druga opcija, verovatno i bolja, je da konzumenti smanje broj popijenih čaša tokom tih svojih ’seansi’.

Bilo kako bilo, Vučićeva decenija može se ilustrovati i kroz ovaj podatak. Čisto da se, ako je uopšte moguće, još neki put nasmejemo nad našom sudbinom kletom.

Ako osmeh, pak, neće da se izmigolji, možda hoće suza kao oproštaj od snova o normalnom životu. A kako se bolje tuga leči nego čašom…

Prosto ne mogu da se odlučim koja mi je bolja scena vezana za vinjak koji je očigledno bio inspiracija našim filmskim stvaraocima.

Ova u kojoj briljira legendarna Rahela Ferari:

Ili ova sa maestralnim Petrom Božovićem:

Ili rezimiranje Danila Lazovića kao Šćepana Šćekića uz vinjak i kafu:

Zapisi sa ulice: Verovao sam da je vinjak kriv za sve.