Lako zaplačete uz film ili knjigu? To nije znak slabosti

Dobri filmovi su pažljivo napravljeni da nas angažuju i uvuku u svoju priču. Oni nas prenose u svet svojih likova – da posmatramo svet njihovim očima, da imamo ista osećanja, pa čak i da se u nekim slučajevima potpuno identifikujemo sa likom. Znamo da filmovi nisu stvarni, ali smo toliko zaokupljeni da emotivno reagujemo kao da jesu.

Neki su zasnovani na istinitim pričama, a saznanje o tome ih čini još moćnijim. Emocionalni potencijal nekih filmova je zadivljujuć, i ne zovu ih uzalud melodrame.

Hormon ljubavi

Neurolog Pol Zak proučavao je efekte ubedljivih priča, pokazujući da njihovo gledanje može izazvati oslobađanje oksitocina.

Oksitocin je najpoznatiji po svojoj ulozi tokom porođaja i dojenja, jer povećava kontrakcije tokom porođaja i stimuliše mlečne kanale. Takođe se oslobađa kao odgovor na pozitivan fizički kontakt – grljenje, ljubljenje, seksualnu intimnost, pa čak i maženje životinja – kao i kroz pozitivne društvene interakcije.

Zbog toga je nazvan „hormonom ljubavi“.

Kao društvene životinje, naš opstanak zavisi od društvene povezanosti, a oksitocin je kritičan. Pomaže nam da se identifikujemo i povežemo sa našom primarnom porodicom i zaštitnim društvenim grupama.

Prema drugom neurologu Robertu Fremkeu, nedavna istraživanja pokazuju da oksitocin ima još širi uticaj i deluje kao „pojačivač“, podiže moždanu aktivnost u vezi sa onim što trenutno doživljavamo.

Dakle, iako oksitocin može biti biološki usmeren na obezbeđivanje jakih društvenih veza, on takođe služi za poboljšanje emocionalnih reakcija.

Plakanje u filmovima je znak da je oksitocin pokrenut vezama koje osećate zbog posrednog društvenog iskustva. Filmska priča je zaokupila vašu pažnju i izazvala emocije.

Oksitocin je tada povezan sa pojačanim osećanjima empatije i saosećanja, dodatno pojačavajući osećanja društvene povezanosti i još više obraćate pažnju na osećanja likova u filmu. Otuda iznenadni emocionalni izliv!

Empatija je znak snage

Empatija je ključna komponenta emocionalne inteligencije.

Emocionalna inteligencija je sposobnost da identifikujete i regulišete sopstvene emocije i da razumete i upravljate emocijama drugih.

Prema psihologu Danijelu Golemanu, empatija je jedna od pet ključnih karakteristika emocionalne inteligencije, zajedno sa samosvesnošću, samoregulacijom, motivacijom i socijalnim veštinama.

Pokazalo se da je visoka emocionalna inteligencija povezana sa uspešnim liderstvom, profesionalnim uspehom i akademskim postignućem, kao i boljim društvenim i intimnim odnosima. Povezan je sa psihičkim i fizičkim zdravljem i blagostanjem, a veća emocionalna inteligencija pomaže u suočavanju sa stresom i konfliktima.

Plakanje kao odgovor na film otkriva visoku empatiju, društvenu svest i povezanost – sve aspekte emocionalne inteligencije. Kao takav, to je pokazatelj lične snage pre nego slabosti.

Otvoreno jecanje može biti poseban znak snage, jer pokazuje da se osoba ne plaši da pokaže svoju emocionalnu reakciju drugima.

Plakanje nije znak slabosti

Razlog zbog kog se plakanje uz film smatra znakom emocionalne slabosti je taj što se plakanje, posebno plakanje kao odgovor na bol drugih, vidi kao stereotipno žensko ponašanje.

Dodajte tome da je oksitocin, i njegov odnos sa empatijom i društvenim vezama, snažno povezan sa rađanjem dece, i uspostavlja se veza plač–žensko–slabost.

Ali nema ništa slabo u demonstriranju svoje emocionalne inteligencije. Emocionalni plač je jedinstveno ljudsko ponašanje. Dobri filmovi nas ugrađuju u drugi svet, izazivaju snažne emocije i pokreću biološke procese u našem mozgu.

Kada vas iznenada preplave suze, pokazujete snažnu empatiju. Zato budite ponosni na svoju emocionalnu inteligenciju – i možda potražite neki film za plakanje kako biste proverili emocionalne reakcije svojih prijatelja.