Kad je vreme da se kaže deci da nema Deda Mraza

Čak i ako niste aktivno negovali prihvatanje mita o Deda Mrazu kod svoje dece, velike su šanse da zahvaljujući čaroliji božićnih filmova ili serija i prazničnog oglašavanja deca veruju u bucmastog dekicu koji zna da li su bili bezobrazni ili dobri.Fenomen debeljuškastog, dobroćudnog dedice koji leti zimskim noćima u sankama i deli deci poklone seže još u 19. vek. Tokom vremena Deda Mraz se modernizovao, dobio je pomoćnike, ali je glavna poruka ostala ista - Deda Mraz dobroj deci donosi poklone.

Brojni roditelji širom sveta decu od najranije dobi uveravaju da postoji Deda Mraz, a dečja mašta rado prigrli takvu lepu priču. Međutim, tokom odrastanja neminovno dolazi trenutak u kojem dete počinje da sumnja i u kojem ćemo mu reći da Deda Mraz zapravo ne postoji.

Dakle, šta se događa kada dečja logika, internet ili možda prijatelj otkrije nekoliko nelogičnosti u priči o veselom djekici? Kako znati kad je vreme da svojoj deci otkrijete veliku, razočaravajuću, tajnu?

- Nema pravog trenutka da se deci kaže da nema Deda Mraza - kaže dr Glen Eliot, vanredni profesor i direktor Odeljenja za dečju i adolescentnu psihologiju na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku. 

- Važno je prepoznati znakove kod deteta i ne pokušavati produžiti fantaziju zbog vlastitog užitka kad je dete možda spremno da čuje istinu - objašnjava dr Eliot.

Pratite tempo svog deteta

Poput Eliota, mnogi stručnjaci se slažu da bi roditelji trebali da čekaju da im deca daju znakove da su spremni da odustanu od verovanja u Deda Mraza. 

- Kad deca počnu da razmišljaju o tome da Deda Mraz možda nije stvaran, postavljaće pitanja, a to je povod roditeljima da ih podstaknu da razgovaraju o tome šta im je logično ili ne - kaže dečji psiholog Helen Eger.

Psihološkinja Žaklin Vulej sa Univerziteta Teksas je provela istraživanje na ovu temu koje je pokazalo da oko 70 posto trogodišnjaka veruje u Deda Mraza. S obzirom na to da petogodišnjaci bolje razumeju smisao poklanjanja i praznične čarolije, ne čudi podatak da njih čak 83 posto veruje u Deda Mraza, dok taj postotak počinje da opada u sedmoj godini.

Pokazalo se da tek 30 posto devetogodišnjaka veruje u božićnu čaroliju. Stoga je razdoblje, zaključeno je u istraživanju, od sedam do devet godina najprikladnije za razgovor s decom o postojanju Deda Mraza. 

Stručnjaci se slažu da je najbolje i najbezbolnije deci reći istinu kad sama pitaju. To znači da su spremni na odgovor i prihvatiti ga kakav god je. Dete koje nije spremno, ionako će ignorisati vaše objašnjenje. 

Prave li roditelji grešku otpočetka?

S druge strane, britanski psiholog Kristofer Bojl i australijska sociološkinja dr Keti MekKej roditeljima savetuju da deci uopće ne govore da je Deda Mraz stvaran jer smatraju da takve laži deci mogu da pokvare odnos sa roditeljima i poljuljaju dečje poverenje u roditelje. 

Naime, u članku objavljenom u časopisu "Lancet Psychiatry" oni tvrde da "ako su roditelji sposobni da lažu o tako nečem posebnom i čarobnom, može li im se onda verovati u nekim drugim situacijama?".

U članku pod nazivom "Predivna laž" autori kažu da kad su posredi priče o Deda Mrazu, možda je najveća moralna greška što istina mora kad tad izaći na videlo. A deca to onda različito prihvataju.

- Deca na kraju saznaju da su im roditelji godinama lagali. Istinu saznaju od nekog drugog ili od samih roditelja, kojima postane dosadno pričati priče i lagati o postojanju Deda Mraza, patuljaka i letećih irvasa. Jedno i drugo može da utiče na poverenje i odnos između roditelja i dece. "Ako su mi lagali o Deda Mrazu, iako u dobroj nameri, što je još bilo laž?", pitanje je koje će možda dete postaviti - zaključuju Bojl i MekKej.

Zbogom detinjstvo

Američki psiholog Pol Kolmen smatra da trenutak kad dete shvati da Deda Mraz ne postoji nije bezazlen. To je svojevrstan kraj naivnog i bezbrižnog detinjstva. 

Kod dece se usporedo s ovom spoznajom, objašnjava Kolmen, može javiti i strah od odrastanja, kao sumnja da će praznik i bez Deda Mraza i dalje biti čaroban. Tu je i razočaranje u roditelje koji su im lagali. Kako bi se taj negativni osećaj ublažio, Kolmen savjetuje roditeljima da se posebno potrude oko praznika koji sledi nakon detetova saznanja da Deda Mraz ne postoji. 

Treba iskoristiti novonastalu situaciju i decu naučiti da je lik Deda Mraza samo izraz dobre volje i božićnog veselja. Dete tako može puno da nauči i o pomaganju siromašnima i dobrim delima.

Internet otkriva istinu

Internet je kriv za sve, tvrde stručnjaci. Sve češće deca saznaju brutalnu istinu o omiljenom Dedici guglajući. Deca žele da odrasu što pre, a nove tehnologije im to i omogućuju.

Većini dece božićnu čaroliju pokvare starija braća i sestre, a čak 96 posto roditelja srećno je što deca veruju u Deda Mraza.