Slobodno vreme

Direktno.rs

24. 11. 2021. 12:01 1

Odakle pravilo pet sekundi: Jede li se hrana s poda?

Svima su nam barem jednom pali na pod kreker ili parče pice koje smo i dalje hteli da pojedemo. A možda smo ih i pojeli, pozivajući se na pravilo pet sekundi. Da li je u redu jesti hranu koja je pala na pod? Da li je pravilo pet sekundi samo laž u koju volimo da verujemo?

"Pa zapravo ne volim ljudima da govorimo šta da rade", rekao je Don Šafner, profesor na Odseku za nauku o hrani na Univerzitetu Rutgers.

"Volim da pričam ljudima o nauci i pustiti ih da sami odluče. Svakako, ako nešto ispustiš na pod, može doći u kontakt s klicama, a ako te klice pojedeš, možeš se razboleti."

Pitanje je da li je pravilo pet sekundi istinito je jako kompleksno, a stručnjaci kažu da odgovor zavisi o brojnim faktorima, poput vrste hrane, vrste poda i toga čime je ta površina potencijalno kontaminirana.

Odakle potiče pravilo pet sekundi?

Niko nije siguran odakle potiče ideja o pravilu pet sekundi, ali se često pripisuje mongolskom vladaru Džingis-kanu iz 13. veka, za kog se tvrdi da je imao pravilo da hrana koja padne na pod ostaje tamo sve dok on ne odluči drugačije, prenosi "HuffPost".

"Postoje neki Džingis-kanovi citati o jedenju hrane s poda. On je smatrao, ako je to dovoljno dobro za njega, onda je sigurno dobro i za sve druge", rekao je Pol Dovson, profesor na Odseku za nauku o ishrani i ambalaži na Univerzitetu Clemson.

Međutim, ljudima tog doba nedostajalo je znanje o mikroorganizmima i o tome kako oni mogu uzrokovati bolesti, naglašavaju u knjizi "Did You Just Eat That?" autori Pol Dovson i Brajan Šeldon.

"Nije moguće tačno utvrditi kada je ovaj mit započeo", rekao je Dawson. "Mislim da je to samo jedan od onih društvenih mitova koji su na neki način započeli i ljudi su samo nastavili da propagiraju."

Šta se događa kada ispustite hranu na pod?

I Dovson i Šafner proučavali su pravilo pet sekundi i šta se događa kada različita hrana dođe u dodir s različitim površinama. U studiji iz 2006., objavljenoj u "Journal of Applied Microbiology", Dovson i drugi istraživači ispitali su uticaj i trajanje vremena u kojem je hrana bila u kontaktu s kontaminiranom površinom na prenosi bakterija u hranu. Testirali su tri vrste površine - pločice, drvo i tepih - kontaminirane salmonelom te dve vrste hrane - salamu i hleb.

Istraživanje je pokazalo da su najvažniji faktori čistoća poda i vrsta površine. Tepih je duže sadržao više bakterija, ali se one nisu toliko prenosile na hranu. Porozna površina tepiha omogućila je bakterijama da uđu dublje u njega i ne stoje toliko na površini, rekao je Dovson. Ali bakterije mogu da žive na suvim površinama i do nekoliko nedelja tako da je potencijal kontaminacije velik, objasnio je.

Šafner je 2016. bio koautor studije objavljene u "Applied and Environmental Microbiology Journalu", koja je testirala lubenicu, hleb, hleb s maslacem i gumene bombone bačene na kontaminirani nerđajući čelik, pločice, drvo i tepih na periode od sekunde, pet sekundi, 30 sekundi i 300 sekundi. Istraživanje je pokazalo da se najviše bakterija prenosi na lubenicu, a najmanje na gumene bombone. Duža izloženost imala je glavni uticaj, ali kontaminacija se dogodila čak i u periodima koji su najkraće trajali.

"Naše istraživanje je pokazalo da u svakom pojedinom stanju, bez obzira na to koja površina, hrana i vreme su u pitanju, uvek postoji prenos nekih bakterija", rekao je Šafner. "Nije bilo vremenskog perioda u kojem nismo videli prenos bakterija."

Koji drugi faktori utiču na pravilo pet sekundi?

Iako je važno koliko dugo je hrana na podu, vrsta hrane i ono što je zapravo na tom podu jednako je važno, ako ne i više. Prema Šafneru, nivo vlažnosti hrane je ključni faktor. Na primer, u njegovoj studiji, kada su komadiće lubenice bacili na različite površine, većina bakterija se prenela na voće.

"Mislimo da je to zato što vlaga olakšava kretanje bakterija s površine na hranu. Bakterije nemaju noge tako da im je zaista potrebna vlaga da bi mogle da se kreću", objasnio je.

Suva hrana poput hleba i gumenih bombona dovela je do manjeg prenosa bakterija, ali je i dalje pokupila dovoljno bakterija da možete da se razbolite, objašnjava Dovson.

Osim bakterija, podovi mogu biti prekriveni prašinom ili dlakom kućnih ljubimaca, što bi moglo doći na vašu hranu. To nije nešto što bi hteli da pojedete, ali Dovson smatra da je to samo po sebi verovatno bezopasno, prenosi Index.

Da li je pravilo pet sekundi istinito?

"To je popriličan mit. Zaista zavisi od toga šta je na tlu i gde hrana padne", rekao je Dovson. "Hrana će odmah pokupiti bakterije tako da se kockate ako je pojedete i niste sigurni što je na toj površini."

Bolesti koje se prenose hranom, poput salmonele, mogu uzrokovati mučninu, povraćanje ili proliv, a mogu biti čak i smrtonosne.

"Brinem se zbog patogenih bakterija i patogenih virusa koji mogu uzrokovati bolesti", rekao je Šafner. "Ne postoji "sigurno" vreme kada se nijedna bakterija neće preneti na hranu."

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 1

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Ravnopravnost

Zoran Živković [12.04.2024.]




Video dana

Da odigramo jednu partijicu?

Anketa

Da li će Partizan igrati polufinale Kupa protiv Crvene zvezde?

Rezultati