Bičevanje ili polivanje vodom: Vaspitne mere iz 19. veka

Prema udžbeniku za higijenu autora Georgea Henryja Rohea iz 1890. godine, sve probavne tegobe kod dece javljale su se "zbog konzumiranja orašastih plodova, bombona, pita, voćnih kolača i nadasve - kiselih krastavaca".

Autor je savetovao roditeljima da mališanima izbegavaju da daju kajsije, breskve, šljive, grožđe i trešnje.

Zagovarala se "hranljiva hrana" poput kaše, hleba i krompira, ali tu hranu nisu smeli da poslužuju ​​prevruću ili prehladnu. Svu hranu trebalo je posluživati ​​samo mlaku.

Međuobroci nisu bili preporuka, ali "ako je baš preko potrebno, detetu treba dopustiti da gricka komadić suvog hleba".

"Izbegavajte bilo šta zeleno"

Značajna tema među starinskim savetima za roditelje bilo je izbegavanje zelene hrane.

Lidija Marija Čalds u svom vodiču "The Mothers Book" iz 1831. godine piše "dok mu rastu zubi, detetu se ne sme dati ništa zeleno za grickanje".

Henri Čavez je tvrdio da dete nikada ne bi smelo da jede bilo šta što sadrži "žute ili zelene pigmente" ili da pije zeleni čaj.

Govorio je kako "zeleni čaj ljude čini nervoznima, a mladi posebno ne bi trebali da znaju šta je to nervoza".

Savetovali su roditeljima da dobro paze i na to da im deca u usta ne stavljaju bilo šta zelene boje, a to je u to vreme zapravo bio dobar savet.

Naime, u 19. veku arsen se koristio za bojenje različitih predmeta u duboko zelenu boju.

Bojama koje u sebi sadrže arsen u zeleno se bojalo sve, od tapeta i haljina do lažnih latica cveća.Decu su smirivali opijumom i morfijumom

Poseban sirup za smirivanje su često davali deci kojoj su rasli zubi pa su bila nemirna.

Utvrđeno je da su glavna dva sastojka 'Mrs. Winslow’s Soothing Syrup' (umirujućeg sirupa gospođe Winslow) bili morfium i alkohol. Ovaj proizvod se stavljao na tržište kao sredstvo za ublažavanje bola i proliva, a 1868. godine objavljeni su podaci da se godišnje proda čak 1,5 miliona bočica.

Živa se, takođe, u to doba često koristila kao kućni lek. William Horner je u svom priručniku "Kućna knjiga o zdravlju i medicini' (The Home Book of Health and Medicine) iz 1834. godine živu spominjao kao lek za bilo koju bolest, ali je ipak savetovao čitatelje da je koriste oprezno. Živa je tada bila čest sastojak mnogih patentnih lekova 19. veka, a najčešće se koristila u kremama protiv pegica.

I opijum se neretko upotrebljavao kao vrsta "čudotvornog leka" koji je mogao izlečiti bilo koju bolest. Opijum se prodavao kao sredstvo protiv bolova, ali roditelji su ga davali i svojim bebama i maloj deci kad su želeli malo tišine ili kad su bila prehlađena.

"Pazite da ne čitaju puno"Prema savetima za roditelje iz 19. veka, čitanje nikako nije bila dobra zabava za decu i "tako ne bi trebala da provode vreme".

Mladim devojkama i mladićima su savetovali da budu oprezni prilikom čitanja beletristike, jer se smatralo da previše stimulira njihov nerazvijeni mozak. Ovaj savet je prvenstveno bio usmeren na devojčice jer se verovalo da bi ih romani, zabava i opera mogli prerano uvesti u pubertet.

Britanski lekar Edward J. Tilt je u svom vodiču o očuvanju zdravlja žena u kritičnim životnim razdobljima (On the Preservations of the Health of Women at Critical Periods of Life) pisao kako će "čitanje romantičnih izmišljotina previše stimulisati mlade devojke", brinuo se da će zbog toga tražiti romantiku u stvarnom životu.

I dečacima se savetovalo da ograniče količinu beletristike koju čitaju, iako je bilo prihvatljivije da oni to čitaju u odnosu na devojčice. Čak su i učiteljima savetovali neka pripaze kad je beletristika u pitanju uz objašnjenje: "To je koren slabosti ljudskog uma".

Takođe, savetovalo se roditeljima da deci ne kupuju igračke, već da bi mališani trebali sami da ih prave kako bi ispunili slobodno vreme.

Doduše, to je savet s kojim bi se mnogi moderni roditelji složili jer u današnje vreme deca su toliko pretrpana igračkama da često ne znaju sama da se zaigraju.

Neke od starinskih ideja za igranje bili su izrada kolača od blata i sečenje papira u obliku lutkica ili nekih detalja iz prirode.

Šta kad deca nisu bila poslušna?

"Naravno, ako deca ne slušaju roditelje, trebala bi da budu kažnjena". Većina literature o roditeljskim savetima iz 19. veka promovisala je telesno kažnjavanje.

U knjizi "Nekoliko predloga majkama o upravljanju njihovom decom' (A Few Suggestions to Mothers on the Management of Their Children) iz 1884. godine govorilo se majkama da je "dobro staromodno bičevanje tankom, mekom, starom kožom ili papučom i dalje najbolji način kažnjavanja - samo pazite da ih ne udarate po ušima".

Međutim, ako neki roditelji nisu bili skloni fizičkom kažnjavanju tog tipa, savetovalo im se da "decu zavežu za sto ako se loše ponašaju" ili neka ih "poliju hladnom vodom - bokal vode izliven na glavu dovoljan je da ih pokori", prenosi thevintagenews.com.