Kako se obavlja sečenje kolača u domu

Ako se kolač seče u domu, domaćin sa još kojim članom porodice, pošto se vrati iz crkve sa jutrenja ili Svete liturgije, očekuje dolazak sveštenika, koji će, ako je pozvan da dođe u dom, u zakazano vreme doći da preseče slavski kolač.

Sto sa slavskom svećom treba namestiti pred ikonom kako je već rečeno. Na stolu malo napred stoji slavska sveća, sa leve strane postavi se slavski kolač, s desne žito (koljivo), u sredini čaša ili bolje bokalčić s crvenim vinom, uz kolač nož, tamjan i hartija na kojoj su ispisana imena svih članova porodice da bi ih sveštenik u molitvi pomenuo. Žeravica takođe treba da bude pripremljena da se stavi u kadionicu. Kandilo pred ikonom upaljeno je još izjutra.

Kada sveštenik dođe u dom svoga parohijana, ulazeći pozdravlja ga evanđelskim rečima "Mir domu ovom i onima koji žive u njemu!" Na ovaj pozdrav domaćin odgovara: "Amin. Božedaj!"

Pošto se domaći svi iskupe i domaćin zapali slavsku sveću, svešteniku se odmah daje žeravica u kadionicu, on stavlja tamjan i prvo kadi dom. Smisao kađenja lepo izražava stih crkvene pesme: "Nek se uznese molitva moja kao kadilo pred Tobom, Gospode!"

Zatim sveštenik čita molitvu za osvećenje žita, slavskog kolača i vina. Potom pred ikonom podiže slavski kolač, kao našu žrtvu u slavu Božiju i čast svetitelja koga slavimo.

Zatim preseče kolač i unakrst ga prelije vinom; okreće sa domaćinom slavski kolač pevajući ove tri pesme:

I "Svjati mučenici…"

II "Slava tebje, Hriste Bože…"

III "Isaije likuj…"

Ceo crkveni obred je mnogo svečaniji i duši bliži kad cela porodica zajedno sa sveštenikom peva ove pesme, zato ih treba naučiti (njihov ceo crkvenoslovenski tekst dat je napred, na str. 24. a srpski na str. 48.).

Kad se sve tri pesme otpevaju, sveštenik lomi kolač sa domaćinom ili onim koji ga zamenjuje, a zatim svi čalnovi porodice prilaze icelivaju kolač. Pri tom nam se sveštenik obraća rečima:

"Hristos posredje nas", što znači: "Hristos među nama!"

A mi odgovaramo:

"I jest i budet!", što znači: "I jeste i biće!"

Treba ukućane poučiti da tako odgovaraju svešteniku. Posle toga sveštenik govori molitvu u kojoj pominje imena svih ukućana koja su ispisana na posebnoj hartiji što se nalazi spremna na stolu.

Na kraju obreda svi prisutni pristupaju da celivaju krst, kao i prilikom vodoosvećenja. Zatim nastaje čestitanje.

"Sve što je za bogosluženje potrebno neka bude spremno pre nego što počne sveti obred, a kad obred počne cela porodica treba da je na okupu, da mirno i pobožno svi stoje i da uznose zajedno sa sveštenikom molitve Gospodu, toplo i iskreno. Jer, sveštenik ne dolazi kako kakav službenik koji treba da obavi običaj radi ostalog sveta – on dolazi radi molitve, radi duhovnih potreba porodice. Zato svi prisutni na ovom domaćem bogosluženju treba da se ponašaju kao u hramu Gospodnjem i da s pažnjom prate obred i učestvuju u njemu, moleći se i krsteći pri pomenu imena Božijeg. Mi se tom prilikom molimo Bogu za zdravlje i napredak svoj i svih naših živih, a u molitvi za osvećenje žita još i za pokoj duša umrlih predaka, pa zato – i radi svoga dobra i iz ljubavi i poštovanja prema našim dragim pokojnicima – treba i ovom prilikom da se molimo Bogu pobožno, iskreno i od sveg srca", navodi se na portalu "Srpska slava".

Dalje se navodi:

"Srbi se svuda ponose svojom slavom i trude se da je što dostojnije proslave i u slobodi i u ropstvu, u svojoj zemlji i u tuđini. Ova naša domaća bogosluženja i običaji s njima povezani, razvijaju kod naše dece i verska i nacionalna osećanja. Deca se raduju domaćim svečanostima a dužnost je nas roditelja da deci činimo što više radosti, kako bi se i nas i svoga detinjstva sećali sa što više ljubavi i sa što više lepih uspomena. Nije potrebno naglašavati da sve treba da bude čisto i u najvećem redu i dom i domaći. Odelo na domaćinu i njegovoj porodici ne mora biti ni novo, ni ukrašeno, samo mora biti čisto.

Ali pre svega, to naročito napominjemo, neka im bude srce čisto, neka im je čista i mirna savest, neka toga dana pomognu svoje siromašne bližnje pa ma i najmanjim poklonima ili prilogom, bilo u hrani, u novcu, u odeći ili obući. Ako im je mogućno neka tu pomoć odnesu njihova deca, da bi se još od malena naučila svojoj hrišćanskoj dužnosti. Radost onih koje će pomoći uvećaće njihovu radost, pa će i svoju slavu veselije, radosnije i zadovoljnije provesti; zahvalnost pomognutih naći će odziva i kod Svemogućeg Boga, koji će blagosloviti dom svečara i mnogostruko im nadoknaditi sve ono što su za dobro bližnjih učinili, a u slavu Božiju i za spomen svoga svetitelja.

Samo takvo proslavljanje krsnog imena biće ugodno i Bogu i svetitelju, pa tako, braćo i sestre, i proslavljajmo!

Ako o slavi možete, i Bog vam je dao za to mogućnosti, spremite ako hoćete i ručak i pogostite svoje rođake, prijatelje, drugove i susede. No, taj ručak i gozba neka budu u skladu sa proslavom toga dana, a ne da se izrode u ruglo koje ne služi nikome na čast, a obesvećuje i samu slavu i prlja naše ime!

Za vreme ručka, ako se ovaj sprema i za goste, obično nazdravljaju jedni drugima, iako ovo nije svuda uobičajeno. Ali tamo gde je to običaj treba domaćin da pazi na umerenost, imajući uvek na umu da ovo nije obična gozba već-srpska slava– dan kada se slavi uspomena na svetitelja. Već sam narod je ovde postavio granicu rekavši:

"Ako često piješ za tuđe zdravlje, izgubićeš svoje!"

Znajte: Slava se ne sastoji u jelu i piću, nego u dobrom hrišćanskom životu, u misli na Boga, u sećanju i ugledanju na život svetitelja i vršenju dobrih delapa u tom pogledu i činimo sve što možemo!

Zato, ako nemate mogućnosti da o slavi spremate gozbe i ručkove, nemojte se radi toga zaduživati ili za ljubav pohvale gostiju lišiti se mnogih svojih potreba, već proslavite slavu, proslavite uspomenu na svoga svetitelja, samo vršenjem verskog obreda, koji i jeste istinsko proslavljanje slave – molitvom i čistim srcem:

… Silno je ukorenjeno svečarstvo u svetosavskom narodu. Nijedan narod ne slavi toliko svetitelje Božije koliko srpski narod. A duboki smisao svečarstva leži u onom najuzvišenijem idealu našeg naroda – idealu svetog čoveka, a to je:

Čovek odrešen od zemaljskog carstva,

Čovek čist od nepravde i sujete,

Čovek ispunjen ljubavlju prema Bogu i ljudima,

Čovek neustrašiv pred smrću;

Jednom rečju: čovek duševan!

Kada se budu takvi sveti ljudi počeli smatrati idealom po svoj zemlji, onda će čovečanstvo biti srećno. Otuda je naš narod nosilac jednog uvek naprednog i spasonosnog ideala, evanđelskog ideala, koji će na kraju krajeva sav rod ljudski, sada trzan i rastrzan, morati da prihvati i usvoji ako želi svoje spasenje", navodi se u tekstu na sajtu "Srpska slava".