Milan je za manje od 400 evra obilazio Evropu na pedalama

Štaviše, to mu je bila jedna od životnih želja koju je planirao da sprovede u delo sve ove godine dok je studirao, a kada je diplomirao na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu, konačno je i njegova dugogodišnja želja došla na red. Dva dana po diplomiranju!

- Na fakultetu sam upoznao kolegu koji je imao sličnu ideju kao ja. Obojica smo diplomirali istog dana, obojica se bavimo cikličnim sportovima - trčnjem, polumaratonom, trkama, biciklizmom. Na studijama smo okupili grupu koja ima ista interesovanja i sastavili tim po imenu "Keep moving". Širimo tu priču kretanja i bavljenja sportom, a ideja nam je bila da napravimo turu ili po Srbiji ili van naše zemlje. Za vreme studija nismo to mogli da sprovedemo u delo, ali nakon diplomiranja, odmah smo se upustili u avanturu - rekao je Velimirović za Direktno.rs.

Plan je, kaže naš sagovornik, bio da biciklima stignu do Amsterdama kao hrama biciklizma.

- Ljudi tamo imaju naviku da koriste bicikle za sve. Uputili smo se, iako nikad nismo kampovali, a to je takođe bio jedan od planova za spavanje. Poneli smo vreće za spavanje, opremu, šatore... Totalno dva neiskusna momka sa željom da to urade. Hteli smo do Beča, pa tu da pravimo i razradimo dalji plan. Rešili smo da se pomažemo vozovima namenjenim za bicikle, uzeli smo kartu koja će nam pomoći da se prevezemo u slučaju kiše ili teških ruta, kao recimo preko Alpa. U Beču smo pravili plan kako da stignemo do Amsterdama, ali vreme je bio najveći neprijatelj, pa smo taj plan pomerili ka Švajcarskoj - istakao je mladi sportista.

Nakon što je plan za Amsterdam propao, Milan i družina hteli su da se otisnu put Španije, pa Francuske, ali ni to im nije pošlo za rukom. Morali su ipak da krenu u drugom pravcu.

- Malo smo pedalirali, a malo smo i koristili vozove preko Alpa i stigli do Ciriha i Ženeve. Uživali smo u prirodi i tim predelima. Prirodne lepote Alpa i Dunava i ti pogledi, boje i mirisi ne mogu da se opišu. Shvatili smo u Ženevi da u Amsterdam ne možemo, pa smo planirali ka Španiji. Mislili smo preko Pirineja da idemo vozovima, ali to u Španiji i Holandiji nije baš toliko zaživelo. Planirali smo zatim ka Parizu, ali bismo izgubili dosta vremena i dana. Od Beča do Ciriha smo išli vozom pošto je sve vreme padala kiša. Morali smo da se prevezemo kako ne bismo stajali tri dana u mestu. Insbruk ispod Alpa je fenomenalan, tu smo kampovali jedan dan. Taj deo je prelep oko Alpa, od Austrije ka Švajcarskoj. Zaista božansten - u dahu priča Velimirović, koji je bio fasciniran dugim biciklističkim stazama, za koje retko ko u Srbiji i zna da postoje. 

Biciklistička staza od Beča do Bratislave

- Osim prirode najveći utisak je ostavio taj veliki prostor za biciklističke staze. Deonica Beč - Bratislava ima stazu koja je cela asfaltirana. Dva grada u dve različite države spojena su biciklističkom stazom. Vozite bicikl i nemate drugi saobraćaj. S jedne strane je Dunav, sa druge šume, livade... Ta mesta ne mogu da vam opišem. Deonicu od Ženeve do Lozane takođe nismo želeli da se završi koliko je prelepa. S jedne strane, Ženevsko jezero, sa druge vinogradi i dvorci. Verovatno tamo žive njihovi grofovi. Fascinirali su nas i dvorci oko Beča. Kalemberg je predivan, kao i sav taj predeo oko njega.

"U povratku u Srbiji mogli smo da poginemo"

Kada su se vraćali sa lepog putovanja i stigli u našu zemlju, bolna realnost ih je ipak "ošamarila i otreznila".

- Poslednjih 15 kilometara u Srbiji mogli smo da poginemo. Voziš bicikl po drumu, naiđe autobus, pretiče, a ti letiš u kanal. Jednostavno se zapitaš da li si se tako brzo navikao na sve one lepote da si ovde zaboravio da voziš - kazao je mladi biciklista. 

Relacija Velimirovića i kolega bila je Beograd - Subotica - Segedin - Budimpešta - Đer - Beč - Insbruk - Cirih - Lozana - Ženeva. Pojedine deonice su, kaže, prešli vozom, dok su biciklima ukupno savladali blizu 1.000 kilometara. Njihova avantura trajala je 13 dana, a sedam dana su proveli vozeći bicikl. Čitav izlet ih je koštao između 300 i 400 evra, što po oceni našeg sagovornika nije mnogo, imajući u vidu da uspomene koje se dožive na tom putu, ostaju zauvek u sećanju.

- Što se tiče novčanih sredstava, sve zavisi na koji način želite da kampujete. Mi smo imali rešo sa plinskom bočicom gde smo mogli da skuvamo čaj, kafu, da spremimo nešto od hrane... Sve zavisi šta ponesete i koliki teret želite da vučete. Za 13 dana obišli smo sedam, osam država. Sve nas je koštalo oko 300-400 evra. Neko za Budvu toliko potroši za sedam dana boravka. Zavisi šta ko voli. Potrebna je samo dobra volja, dobar i pouzdan bicikl, kao i malo kondicije. Potrebno je vežbati pre te avanture, jer najslabiji deo tela je taj sedalni. Treba istrenirati kako bi u jednom danu izneli bar 150 kilometara. Svima koji razmišljaju da učine isto što i mi toplo preporučujem da to urade. To su iskustva koja možete svima da prepričavate - zaključio je sagovornik našeg portala.