"DA SE NE BIH LAKTALA, SKRENEM U ŠUMU" Kakve su beogradske staze za trčanje

Rekreativno trčanje - to je pre svega potreba i ljubav, ali i (podrazumevano) mnogo sati provedenih na gradskim ulicama. Parkovi, šume, trase uz beogradske reke i jezero, brda i okolne planine - mogućnosti su velike, osećaj prelep i svaki korak nova slika u oku.

- Trčim skoro 15 godina. Obožavam lagane i duge treninge kroz Beograd u svako doba godine i svakog dana. Pokret, beg u misli, zvuk koraka i ... nažalost mnogo betona, mnogo tvrde podloge.. Da, to je veliki problem, zabole kolena i zglobovi, osećaj je da samu sebe 'nabijam', ali i da smetam biciklistima, trotinetima... ipak, ljubav prema trčanju uvek pobeđuje - prepričava za portal Direktno.rs svoje iskustvo Marija N. (38), koja trči više od 15 godina.

Najmanje je trim staza namenjenih isključivo trčanju, a tamo gde ih ima, preopterećene su i kratke. Pored rekreativaca "popularne" su za porodične šetnje i izlaske, vožnju rolera i trotineta i uvek je tu bar po poneki pušač čiji vas duvanski dim zapljusne kad ga prestižete.

- Da se ne bih laktala, skrenem u šumu, pobegnem u samoću, pa se događa da se sapletem o korenje i "poljubim" zemlju. Neretko me uplaši neki pijanac, kučići, a o đubretu iza izletnika koje dovodi do besa da ne govorim. Mnogo puta sam pomislila zašto ne postoji neki šumar ili komunalni policajac, ma bar broj telefona da se ukaže na određenu neprimerenu situaciju, baš zato što se ponavljaju. Pre svega u Košutnjaku, ali i na obližnjoj Adi ima raznih situacija - govori u dahu naša sagovornica. 

- Ovde govorim o jasno obeleženim stazama, jer su one zavučenije, češće "neosvojene" i privilegija najhrabrijih -  dodaje ona, iako su blizu gradske vreve.

Novi Sad ima četiri kilometra dugu trim stazu uz Dunav, a u Beogradu je najposećenija ona kružna u Košutnjaku od 1,2 kilometra. Ne treba posebno podsećanje, da Beograd ima pet puta više stanovnika.

Slična je situacija i u obližnjem Topčideru, kao i Hajd parku, ali i Bojfordovoj, Miljakovačkoj i Zvezdarskoj šumi. Mogućnosti da se pusti korak svakako postoje, ali i dalje uz osećaj "ko te tera da trčiš ako ti ne odgovara".

Kružne trim staza od po kilometar su dobre za rekreativce koji trče manje relacije, ali za one koji prelaze prosečnih desetak kilometara postoji opasnost da im se zavrti u glavi. 

Želimo da postanemo sportski osvešćena nacija i ne bi bilo loše da se uz Beograd na vodi koji raste svakog dana, baš kao i broj rekreativnih trkača, pojavi bar po neka nova trim staza, duža i uređenija. Na primer isto uz reku ili već bilo gde drugo i bilo kakvog oblika, samo namenjena trkačima.

Na bicillističkim stazama su sve češća sudaranja...

A onda, prvi sneg, i kao da se zaboravlja na korake, pa je "veliki zalogaj" očisititi i tih 1,2 kilometra trim staze u Košutnjaku bar uz ulice trećeg prioriteta.

Dakle, kad je sneg trče najhrabriji po nekoj utabanoj stazi, ali je više onih na trakama u teretanama. Baš tad je momenat da se to malo trim staza što imamo ne ostavljaju na čekanje prvih zraka sunca, već da se prokrče i budu na usluzi rekreativcima.

Kao da se ulaže da bi se ulagalo, napravi teretana ili staza na otvorenom, a onda to nije ničija nadležnost, pa se ne vodi računa i neretko propadaju.