Zašto nebrano grožđe znači da je situacija teška?

Ovo je period berbe grožđa. Doba godine kada na skoro svakom koraku možete osetiti slatkasti miris ovog voća, a u blizini vinograda užurbanost lokalnih stanovnika u želji da što pre pohrle i oberu plodove svog rada.

Berba grožđa navela nas je da se zapitamo kako je izraz "naći se u nebranom grožđu" dobio značenje za nepriliku. Proizašao je iz stvarne životne situacije.

Nekada su čuvari vinograda, pudari, čuvali nebrano grožđe od lopova. Oni koji bi pokušali da uđu u vinograd i ukradu koji grozd, našli bi se u nezgodnoj situaciji. Na njih bi navalili čuvari vinograda i izudarali ih štapovima. Tako je onda i nastao izraz naći se u nebranom grožđu, što će reći u neprilici, u neugodnoj situaciji kad te razgoropađeni pudari uhvate u još nebranom grožđu.

Primeri u kojima određenu situaciju opisujete da ste u nebranom grožđu odnosno nezgodnoj, neprijatnoj, teškoj situaciji postoje u svakodnevnom govoru, ali i u književnosti. U narodnoj priči se navodi: "Na ove riječi careve kćeri nađe se strijelac u nebranom grožđu… steglo mu se grlo pa ni beknuti.” U delu jednog starijeg srpskog pisca Milorada Šapčanina, mogu se naći slični primeri, kao u ovoj rečenici: „I sam se Nićifor nađe u nebranom grožđu… toliko se beše zbunio da ne znađaše šta da započne.”

Izraz u nebranom grožđu često se koristi i u medijima, jer jasno asocira na nezgodne situacije o kojima se izveštava.

Kako se može videti, frazem naći se u nebranom grožđu značenjski je sličan frazemu obrati (zelen) bostan, samo što nije nastao na isti način, u istoj životnoj situaciji, niti u istom kraju, jer je očigledno da je mogao nastati u nekom vinogradarskom kraju, kao što je i izraz obrati (zelen) bostan nastao na području gde ima dosta bostana. No, bez obzira na to, oba su se ta frazema proširila po celom našem govornom području i često se upotrebljavaju – i u svakodnevnoj govornoj praksi i u literaturi.

Bilo bi zanimljivo još reći da izraz naći se u nebranom grožđu među svim slovenskim i neslovenskim jezicima, osim srpskog, imaju još samo makedonski i bugarski. Znači li to da su jedino Srbi, Makedonci i Bugari bili skloni upadanju u tuđe vinograde? Ili su, možda, njihovi pudari bili revnosniji u kažnjavanju kradljivaca grožđa? Bilo kako bilo, tek taj je slikoviti izraz stvoren i često se upotrebljava u srpskom jeziku.