Onlajn predatori žele nadmoć nad žrtvom

Otkad postoji ljudski rod, od tada su prisutna i neželjena ponašanja. Uznemiravanje, nasilje i maltretiranje nisu proizvod savremenog doba. Iako se poslednjih godina mnogo govori o njima, kako bi nasilnici shvatili šta nije u redu, a žrtve se osnažile da prepoznaju i progovore, potrebno je još mnogo vremena da bi se stvari iole stavile pod kontrolu. Ukoliko je to uopšte moguće.

Pošast koja buja i raste korišćenjem savremenih tehnologija jeste uznemiravanje. I to seksualno. Ono što su nekada bile SMS poruke i uznemiravanje sa nepoznatih brojeva, danas su (većinom) lažni profili na društvenim mrežama. Stvar je zapravo vrlo jednostavna: ljudi su ljudima postali dostupni na klik i veliki broj njih misli da ima potpuno pravo da taj klik i napravi.

Slanje vulgarnih, eksplicitnih poruka, opisi seksualnih radnji, predlaganje intimnog čina, deljenje svojih ili tuđih privatnih fotografija i snimaka, pretnje nasiljem… Sve su to oblici seksualnog uznemiravanja, sa kojim se mnogo ljudi susreće, ali ne znaju svi da ga prepoznaju.

Prvi korak je zapravo shvatiti i prihvatiti da virtuelno jeste stvarno, da sadržaji koje delimo putem uređaja imaju veliki uticaj na našu svakodnevnicu i na naše funkcionisanje.

Kada govorimo o seksualnom uznemiravanju, nebitno da li se ono dešavalo uživo ili online, ključna je reč neželjeno. To je svaki kontakt koji jedna osoba ne želi i od koga se oseća uznemireno ili poniženo, dok druga osoba insistira upravo na takvom kontaktu.

Kao i svako nasilje, seksualno uznemiravanje ima funkciju stavljanja žrtve pod kontrolu, ostvarivanje nadmoći nad njom. Mete su najčešće žene, ali nisu isključeni ni muškarci.

Česta je pojava da putem vulgarnih poruka, opisa i nepristojnih ponuda jedna osoba želi potčiniti drugu. Ne dopada joj se nečije razmišljanje ili delovanje pa pribegava nasilnim metodama kako bi je „postavila na svoje mesto“.

Tri vrste nasilnika

Istraživanja su identifikovala tri vrste ljudi koji seksualno uznemiravaju.

Prvi naivno tumače muško-ženske odnose i pogrešno shvataju ponašanje žena, zbog čega konstantno razgovaraju o intimnim odnosima i predlažu susrete.

Drugi potvrđuju stereotipne uloge muškaraca i skloni su iskorišćavanju žena. Smatraju da one žele dominantnog muškarca, koji će ih kontrolisati uz pomoć prisile ili ne. Ova grupa muškaraca zapravo je sklona silovanju i seksističkom ponašanju.

Treća vrsta nasilnika sebi nije postavila za cilj seksualni odnos; oni žele da ponize ženu i oko nje stvore neprijateljsko okruženje.

Okolina ima važnu ulogu u svakom nasilnom procesu. Ukoliko žrtva podeli svoja iskustva, upravo reakcija okruženja može da je osnaži da se odupre nasilniku.

Nažalost, neadekvatna reakcija može i da je dodatno zatvori, navede da sumnja u svoje ponašanje i krivca pronalazi u sebi. Zato je bitno da ne umanjujete značaj onoga što se dešava. Ako vidite da je nekome neprijatno i ako neko traži od vas podršku, nije u redu da osobu ispitujete zašto se to upravo njoj dešava. Reći ženi da ništa drugo ne može ni da očekuje jer je lepa i javno eksponirana, nije ništa drugo nego stajanje na stranu nasilnika.

Seksualno uznemiravanje kažnjivo je zakonom.

Skoro 20 godina domaći zakoni prepoznaju ovaj problem i propisuju višegodišnje kazne zatvora.

Policija svakodnevno dobija prijave za uznemiravanja putem društvenih mreža, a pitanje je koliko ih bude rešeno.

Kada sistem zakaže, okolina i javnost su ti koji preuzimaju glavnu ulogu. Ako sistem ne može da vas zaštiti, javnost može da bude uz žrtvu i javno stavi do znanja da ovakva ponašanja nisu poželjna. To što nasilnik možda nije bio svestan svog delovanja, ne oslobađa ga odgovornosti.

I muškarci su žrtve

Iako u manjem broju, seksualno uznemiravanje pogađa i muškarce. Oni bivaju targetirani od drugih muškaraca, ali i žena. Dobijaju eksplicitne poruke i nepristojne ponude. U ekstremnim slučajevima, njihovi intimni snimci budu objavljeni. Deljenje privatnih snimaka bez dozvole aktera spada u osvetničku pornografiju, koja je još jedan oblik uznemiravanja.

Zbog patrijarhalnih obrazaca, žene i muškarci ne doživljavaju uznemiravanje na iste načine. Žene polaze iz podređene uloge, plaše se za sopstvenu sigurnost i čine sve da se zaštite. S druge strane, muškarci sami sebe ne posmatraju kao potencijalne žrtve. Ali to nipošto ne znači da konstantna izloženost uznemiravanju ne ostavlja tragove na njih.

Sukobi u virtuelnoj sferi ne smeju da ostanu u domenu igre, šale ili bezazlenih zadirkivanja. Ukoliko je osoba duže vreme izložena bilo kakvoj vrsti uznemiravanja, ukoliko je napadaju sa više strana i utiču na njenu percepciju same sebe, ovi slučajevi mogu tragično da završe.