Ko je seksualni predator? 5 znakova jezivog nasilništva

Obično se takav nasilnik nalazi i u dominantnom položaju - stariji u odnosu na značajno mlađu ili čak maloletnu žrtvu, šef ili poslodavac u odnosu na zaposlenu ili profesor u odnosu na učenicu ili studentkinju. Često se odnos razvija duže vremena, tokom kojeg prolazi kroz različite faze.

U njima buduća žrtva ne može da nasluti šta se, zapravo, sprema. Takođe, često sama sebe ubeđuje da nekim "sitnicama" pridaje previše pažnje i značaja.

1. U početku predator poklanja žrtvi posebnu pažnju.

Nije toliko važno da li su znaci pažnje istinski ili lažni, da li imaju realnu materijalnu vrednost ili su puke poruke, telefonski pozivi, romantični gestovi. Vrlo često ovi potezi imaju "duplo dno" - spolja se i ne vide (jer često i ne smeju da se vide, ako je žrtva, na primer, maloletna ili je u pitanju profesionalna relacija koju kompanija smatra nedopustivom). Zato gestovi pažnje dobijaju čar "tajanstvenosti" a žrtva priprema da očekuje "samo dobro" od osobe koja ima "visoko mišljenje" o njoj.

2. Na navodne "greške" žrtve predator reaguje ismevanjem i poricanjem.

Ako žrtva posumnja u "časne namere", predator će joj se rugati kako sebi pridaje preveliki značaj i toliko ismevati da će na kraju izmamiti čak i izvinjenje zbog optužbi. Kako bude uspostavljao kontrolu, tako će joj prigovarati i zbog poverenja koje poklanja drugima i potkopavati uticaj svih ostalih - prijatelja, roditelja, drugih autoriteta.

3. U "prijateljskoj" fazi izmamiće sve tajne koje kasnije može da zloupotrebi.

Naročito interesovanje predator pokazuje za eventualna seksualna iskustva ili maštanja o kojima može privoleti žrtvu da mu priča. To se ponekad maskira profesionalnim interesom, ili se sve prikazuje kao iskreno prijateljstvo u kojem nema muško-ženskih interesa ni seksualnih namera. Time se doznaju i sve slabosti žrtve, a kasnije koriste za ucene i psihičko zlostavljanje.

4. Kad uspostavi odnos poverenja, počinje pomeranje granica.

U trenutku kad psihički lov pređe u fizički, žrtva je već prošla takav proces "pripreme" (eng. gooming) da više nije ni sigurna za šta je sama "kriva". Predator može početi i sa uvodnim zahtevima pre samog seksualnog čina - u vidu razodevanja, dvosmislenih dodira, poljubaca i slično. Upravo pomeranje granica uvlači žrtvu sve više u ulogu navodnog "saučesnika" zbog koje predator računa da neće biti razotkriven. Granice mogu doći i do ekstremno rizičnih situacija - prinude na seks sa više učesnika, često i nepoznatih.

5. Predator, po pravilu, poriče svaku odgovornost.

Seksualni predator nema nikakvog osećaja u vezi sa emocionalnim stanjem žrtve i bavi se samo sobom. Sa lakoćom vređa i ismeva žrtvu, postavlja joj sve teže zahteve. Jedino na šta je osetljiv su eventualne promene u dinamici samog odnosa, tako da će primetiti ako se žrtva osnaži i tražiti način da to spreči ili se brzo povući, brišući tragove zločina. U javnosti nastavlja da nosi masku kojom će negirati bilo kakve optužbe i poricaće da je bilo šta u njegovom ponašanju pogrešno.