U ovoj zemlji bebe zimi spavaju napolju, čak i na minus 30

Dok roditelji ispijaju kafu ili kupuju svakodnevne potrepštine, bebe u Skandinaviji spavaju napolju, a postoje čak i namenske zone samo za dečja kolica. Skandinavci veruju da nema lošeg vremena, već samo pogrešne odeće! Zato čak i zimi, bez obzira na hladnoću ili snežne padavine, decu ostavljaju da kratko odspavaju napolju. Naravno, ona su dobro utopljena i često umotana u vodotporne vreće za spavanje. Roditelji, očekivano, s vremena na vreme proveravaju toplotu tela i u kakvom je stanju beba.

Ideja o "dremkama na mrazu" nastala je u Finskoj početkom 20. veka, kada je stopa smrtnosti među bebama bila veoma visoka. Arvo Ilpo, pdeijatar, ukazao je na to da deca ne bi trebalo da provode mnogo vremena u malim, zatvorenim i loše provetrenim prostorijama jer su zbog toga sklonija virusima i bakterijama. Verovao je da decu, od najranijih dana života, treba ojačati kako bi izdržala oštru finsku klimu. Njegove metode donele su željeni efekat.

Tamošnji stručnjaci ističu nekoliko prednosti dremki na svežem, ledenom vazduhu:

1. Duži i bolji san

Tim finskih naučnika na čelu sa Marjom Torulom tvrdi da deca koja spavaju napolje provedu u snu od 1, 5 do 3 sata, dok deca koja spavaju unutra provedu spavajući samo 1 do 2 sata. Posle dremke napolju daleko su svežiji energičniji i bolje jedu. Štaviše, noću brže utonu u san.

"Verovatno ograničenje pokreta odećom produžava dužinu sna, a hladno okruženje omogućava da se ne pregreju", ispričala je Torulo za "BBC" i dodaje da je njeno istraživanje pokazalo da je -5 stepeni najbolja temperatura za spavanje na otvorenom, iako neki roditelji sa kojima je razgovarala decu izvode na spavanje čak i na -30!

2. Bolji imunitet

Spavanje napolju ne povećava rizik od infekcija, čak deca koja dremaju na hladnom imaju efikasniji imuni sistem i mnogo ređe oboljevaju.

3. Ulaganje u budućnost

Očvršćivanje dece od najmlađih godina dovodi do boljeg akademskog napretka kada krenu u školu. To je prvenstveno zbog činjenice da su otporniji na bolesti, pa mnogo manje izostaju sa časova.

Naravno, Skandinavci ovu praksu preskaču ukoliko je kvalitet vazduha u njihovom kraju loš ili ima previše smoga.

"Mislim da je za njih dobro da budu na svežem vazduhu. Naročito zimi kada kruži puno virusa... Deca su zdravija", priča Liza Mardon za BBC iz Stokholma. Njeno troje dece od rođenja spavaju napolju.

Najmlađeg Alfreda je svojevremno stavljala i dva puta dnevno da odspava napolju, a kada je napunio dve godine spavao je napolju jednom dnevno po sat i po vremena. I Lizina majka je to radila sa njom, dok je bila beba. A Lizinog oca Pitera je majka takođe ostavljala u kolicima ispred kuće, i unosila bi ga unutra tek kada bi temperatura pala na -10.

I dan danas, većina vrtića u Švedskoj neguje ovu rutinu, pa nije retkost videti redove dečjih kolica poređanih u snegu u vreme spavanja. Postoje čak i predškolske ustanove u kojima deca sve vreme provode na otvorenom, od 9 do 15 časova. Deca na svežem vazduhu rade sve što bi i u zatvorenom, a unutra ulaze samo u vreme obroka ili kada je neobično hladno.

"Veoma je važno da deca imaju nešto vuneno obučeno najbliže svom telu, toplu odeću i toplu vreću za spavanje", istakao je Martin Jarnstrom, direktor jednog švedskog vrtića.

O tome da li ova skandinavska praksa ima utemeljenje u stvarnosti i da li deca koja spavaju na otvorenom zaista "zarade" manje prehlada i slčnih stanja, stavovi stručnjaka su podeljeni. Pedijatar Margareta Blenu akcentovala je da izvšetaji švedske agencije za zaštitu životne sredine pokazuju oprečne rezultate.

"U nekim studijama su otkrili da su predškolci koji su uglavnom provodili mnogo vremena napolju, ne samo dok su dremali, imali manje odsustva od onih koji su većinu vremena provodili u zatvorenom. U drugim studijama nije bilo razlike", rekla je ona.