Mustafa i Emina: Brak sa lečenja na psihijatriji

Da život piše roman dokaz je i ljubav Mustafe i Emine Hodžić koji su se upoznali na neobičnom mestu i usled teških životnih okolnosti, uspeli da pronađu put ka boljem sutra.

Emina je pre Mustafe bila u braku 11 godina, tokom kojeg je pretrpela nasilje, a zbog teške depresije završila je na psihijatriji, gde je i upoznala svog sadašnjeg supruga.

- Jako je teška moja životna priča. Bila sam u braku 11 godina, imam dvoje dece iz tog braka. U tom braku sam obolela, dobila sam srednje tešku depresiju. Nakon dve, tri godine nisam više mogla da se borim, pa sam otišla na psihijatriju da bih se lečila. Svi su me napustili, i suprug i deca. Muž se borio dok je mogao, ali na kraju je kao i svi digao ruke - započela je svoju životnu priču Emina.

Nije mogla ni da sanja da će tamo upoznati Mustafu, koji će ubrzo postati njena velika ljubav.

- Kada sam otišla na psihijatriju, upoznala sam Mustafu i evo već osam godina smo zajedno. Meni su tamo davali samo neke lekove od kojih mi je bilo sve gore i gore. Nakon osam dana, doktorka me je pustila na socioterapiju. To podrazumeva krug ljudi gde dolaze pacijenti koji su "malo zdraviji". Tada sam ugledala Mustafu, sedeo je mirno, ćutao i posmatrao šta se radi - pristila se Emina njihovog prvog susreta.

Kako je rekla kada mu je ispričala svoju životnu muku naišla je samo na razumevanje, što pre toga nikada nije bio slučaj.

- U njegovim očima videla sam ljubav i ozdravljenje. Uz pomoć svog Mustafe sam ozdravila. Ljubav nam je ozdravila dušu. Mustafa je mene jako dobro razumeo - istakla je Emina.

Ono što je posebno interesantno u celoj priči je to da su istog dana primljeni na lečenje, a Mustafina priča potpuno je drugačija od Eminine. Mustafa je zbog teškog zdravstvenog stanja bio prinuđen da sav novac koji je zarađivao da na lečenje.

Uskoro je kako kaže ostao bez posla, zbog čega nije bio u mogućnosti da sebi obezbedi osnovne životne namirnice.

- Moje glavno zanimanje je visoko kvalifikovani stolar, završio sam i pedagošku akademiju kako bih mogao da predajem u školi. Izveo sam tri generacije stolara za tih 10 godina koliko sam radio u školi. Imao sam težak hirurški zahvat, pa dosta pregleda koji su iziskivali dosta finansija. Došao sam zbog toga u situaciju da nemam šta da jedem, upao sam u neku blagu depresiju jer zbog zdravstvenog stanja više nisam mogao da radim. To je meni jako teško palo jer sam ceo život radio. Tako sam otišao na psihijatriju, rekao sam doktoru da nemam šta da jedem - ispričao je Mustafa, koji se zaljubio u Eminu na prvi pogled.

- Odmah mi se svidela, tada sam počeo da se raspitujem za nju. Emina je bila jako loše, primala je jaku terapiju. Na socioterapiji smo počeli da pričamo, tako su dani prolazili i jedan dan sam je pitao da li želi da se uda za mene - rekao je Mustafa.

Iako su oboje bili siromašni i žive skromni, tvrde da im to nije prepreka za sreću, a Emina je imala samo jedan uslov za zajednički život.

- Rekao sam joj da nemam ništa, a ona mi je rekla hoću, samo nemoj da me tučeš. Nju su maltretirali, fizičko nasilje je trpela u kući gde je pre živela. Niko nije imao razumevanja za nju, jedini spas joj je bila psihijatrija - iskren je Mustafa.

I dalje žive skromno u selu Bogdanovići u blizini Olova u BiH, ali kažu da su su srećni i da ljubav i mir ništa ne može da kupi.

- Kada smo došli ovde kući, nismo imali ništa. Imali smo samo krevet, frižider, ormar i peć. Sreća u nesreći je to što je Mustafa dobar ribar, a mi živimo ovde blizu reke. Kod nas nema nesuglasica. Nema osobe koja bi mogla njega meni da zameni, da nema njega ko zna šta bi bilo sa mnom - zaključila je Emina.