Prave ljubavi se dešavaju posle 40-te: Jaki razlozi

Na temu ljubavi, zaljubljenosti i emocionalno zrelosti je sprovedeno mnogo istraživanja. Nauka je odavno umešala prste u emocije muškarca i žena, a evo šta nauka kaže, volimo li isto sa 25 i 50 godina, kada nas emotivna ispunjenost najviše usrećuje i od čega zavisi koje će mesto na listi prioriteta ljubav imati?

Zašto je važna prva ljubav?

Psiholozi tvrde da mnogo toga zavisi od odnosa u porodici, braka roditelja i vaspitanja. Ali, ako pretpostavimo da je sve to išlo normalnim tokom, da smo se formirali u emotivno i psihički zrelu osobu, sposobnu da ljubav prihvati i pruži, kako se ona menja tokom vremena?

Da li u zrelim godinama volimo isto, jače, strastvenije?

Naučnici tvrde da je prva ljubav jako važna, jer na mnogo načina formira našu predstavu o ljubavi i trajno nas oblikuje. Ljubav u tinejdžerskom dobu emotivno je jaka i strastvena.

To se događa zbog toga što još nismo u stanju da razgraničimo ljubav i zaljubljenost, dve suprotne stvari, jer je prema definicijama ljubav je zrelost, a zaljubljenost, nezrelost.

Leptirići u stomaku, neprekidno maštanje, idealizovanje i razmišljanje o osobi koju volimo, euforija koja prati sva ta intenzivna osećanja prilično sakrivaju lice osobe u koju smo zaljubljeni. Mi je, u stvari, uopšte realno ne volimo, volimo samo osećaje koje ona u nama budi.

Da ne bude zabune i u zrelom dobu može da dođe do zaljubljivanja, kada smo i emotivno i psihički najstabilniji, ali je najvažnije znati uočiti razliku.

Zaljubljenost je stanje pomračene svesti, emotivnog i hormonalnog ludila, pa je zbog toga psiholozi nazivaju “nezrela ljubav”.

Zaljubljivanje i ljubav u kasnim godinama

Iako smo u mlađim godinama skloniji da idealizujemo osobu koju volimo, to se vrlo lako može dogoditi i u srednjim godinama, pa čak i u trećem dobu.

Psiholozi tvrde da se najčešće zaljubljuju osobe kojima je to nedostajalo u mladosti, odnosno koje su iz nekih razloga propustile euforiju zaljubljivanja. Tada se događa da su iracionalne predstave o osobi koju su upoznali mnogo jače, sve izgleda mnogo ljepše nego što jeste i život dobija potpuno novi smisao.

Međutim, zablude, iako su jače, kraće traju, tvrde istraživači. Naime, osobe u zrelim godinama, koje razviju fantaziju i iracionalnu sliku o osobi koja se pojavila u njihovom životu, mnogo brže će doći do “otrežnjenja”, što se događa zbog zrelosti i iskustva koje su tokom godina stekle.

To je na neki način opsednutost ega zaljubljene osobe onim što ona za sebe emotivno želi. Zbog toga je u zaljubljenost kao relacija prema drugom samo privid, a ljubav potpuno suprotan odnos, totalno usmeren prema drugoj osobi.

Neki psiholozi tvrde da osoba koja dostigne punu psihičku zrelost gubi sposobnost da se zaljubi, ali je i te kako sposobna da voli.

Psihijatri tvrde da se prilikom zaljubljivanja aktiviraju određene zone među mozga koje pokreću amigdalu koja spaja neurone, što dovodi do potpune “biohemijske oluje” u telu.

Osnovna razlika između zaljubljenosti i ljubavi tiče se odnosa prema realnosti. U umu zaljubljenog čoveka taj odnos potpuno je zamagljen, dok ga ljubav potpuno bistri. Da bismo voleli moramo upoznati suštinu nekog čoveka, a ako ga i pored svih nedostataka i mana koje poseduje i dalje volimo, to je ono “pravo”.

U ljubavi je ego potpuno miran, osoba zna šta želi i voli, donosi odluke trezveno i racionalno.

Kada smo zaljubljeni mislimo da bez tog nekog ne možemo da živimo, dok je zrela ljubav potpuno svesna da možemo i da umremo sami, ali da taj neko obogaćuje naš život, puno znači i vredan je poverenja.

Ljubav u zrelijim godinama ne donosi konstantno jaka osećanja, već samo povremeno. Mladalačke ljubavi, s druge strane, najčešće su burne, konfliktne, protkane intenzivnim reakcijama, osećajima i strašću.

Zrela ljubav dolazi tek sa kompletnim razvojem ličnosti, a statistike pokazuju da se, iako postoje izuzeci, najviše zaljubljivanja dogodi do 40. godine.